ХРОНИКА САЈМА, субота, 26. октобар

► На Сајму књига представљен рад Управе за односе са јавношћу Министарства одбране и Војске Србије

На штанду Министарства одбране и Војске Србије током седмог дана Сајма књига у Београду представљен је рад Управе за односе са јавношћу тог министарства и начини на које Министарство одбране и Војска Србије комуницирају са јавношћу. Публику је с овом организационом јединицом детаљније упознао начелник Управе за односе са јавношћу пуковник Михаило Зоговић, а на трибини су говориле и Мина Милованчевић из Одсека за интернет и друштвене мреже, затим Сања Јевтовић Чановић из Одсека за анализу медија и Јована Пешић која је задужена за маркетиншке активности Мнистарства одбране и Војске Србије.

Говорећи о начину на који је организована Управа односе са јавношћу, пуковник Зоговић подсетио је да свака организација, било да је реч о војном или неком привредном друштву своје стратегије комуницирања пласира анализирајући сопствене посебности и посебности циљних група којима се обраћа. Тако и Министарство одбране Републике Србије своју стратегију комуникације, како је рекао пуковник Зоговић, формира у складу с неким својим особеностима.

- Војска Србије, као и све остале у свету је чврста организација са монолитном хијерархијом заснована на нормативној регулативи, пре свега на Уставу, Закону о одбрани и војсци, и низу правила и упутстава, све до приручника који уређују живот у војсци. Кроз све ове документе су дати и оквири наше комуникације са јавношћу, рекао је пуковник Зоговић додајући да Стратегија одбране као једно од начела истиче принцип транспарентности и наглашава да Министарство одбране и Војска Србије јесу дужне да обавештавају јавност о својим активностима.

- Управа за односе са Јавношћу спој је између наше организације, односно Министарства одбране и заинтересоване јавности. Једна од најважнијих циљних група јесу медији, којима ми прилагођавамо наше стратегије приступа, односно алате комуникације ка тим медијима. У том процесу важну улогу играју официри за односе са јавношћу, поручује пуковник Зоговић истакавши да Управа за односе са јавношћу комуницира у име система одбране у виду портпарола и да је главна мисија тачно и брзо, али не и брзоплето информисање јавности.

- Управа за односе са јавношћу је директно потчињена министру одбране, а начелник Управе за односе са јавношћу члан је колегијума министра одбране. Током протекле године Управа је имала 2.890 реализованих активности, 1.248 медијских захтева, готово 900 медијски испраћених догађаја, 1.434 видео прилога, а важну улогу у свему има и магазин „Одбрана“, који као месечник прати најважније теме из система одбране, али и теме које могу утицати на живот припадника Министарства одбране и Војске Србије.

О важности и развијености наступа Министарства одбране и Војске Србије на интернету и друштвеним мрежама, где ово Министарство има већ деценијско искуство, говорила је Мина Милованчевић истичући да на тај начин Управа за односе са јавношћу одржава најнепосреднији контакт с циљном публиком. Јована Пешић из Одсека за маркетинг представила је маркетиншке алате којима се Управа за односе са јавношће служи да би приближила рад система јавности, истичући као једно од најефикаснијих управо Сајам књига у Београду. Сања Јевтовић Чановић указала је на највеће изазове на које та Управа и Министарство одбране наилазе у комуникацији са медијима, истичући да су брзина и тачност пласираних информација најважнији приоритет.

►На Сајму књига представљен „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату – архивска грађа војног архива“

На штанду Министарства одбране и Војске Србије, на 64. Међународном сајму књига у Београду, данас је одржана свечана промоција капиталног пројекта „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату – архивска грађа војног архива“ који је награђен Специјалним признањем београдског Сајма књига.

О делу су говорили директор Војног архива капетан бојног брода Горан Петровић, у име истраживачког тима архивиста говорио је Дарко Маринковић, а присутнима су се обратили и рецензенти на пројекту проф. др Александар Животић и пуковник др Миљан Милкић.

Говорећи о настанку идеје за стварање овог капиталног дела директор Војног архива истакао је да је обележавање стогодишњице завршетка Првог светског рата, који је дубоко урезан у српском националном идентитету, и одржавање Версајске мировне конференције прилика да се са временском дистанцом, неопходном за историјску науку, сагледа ратно време и продубе сазнања о утицају рата на све сегменте српског друштва.

- Нема бољег пута да се историја једног народа осветли, објасни и поколењима приближи од објављивања резултата истражене архивске грађе и излагања и описа материјалних историјских извора. У том циљу, Војни архив је 2013. године, на основу ангажовања у оквиру Радне групе за обележавање стогодишњице Првог светског рата у Министарству одбране и Војсци Србије, започео истраживачки рад на евидентирању података војних губитака у људству Краљевине Србије у Првом светском рату, на основу архивске грађе коју баштини наша значајна институција – поручио је Петровић, истакавши да се у бази података војних и цивилних губитака у људству у Првом светском рату и у балканским ратовима, која је сажета у 14 томова, после одстрањивања дуплираних, налази 281.711 имена.

Из угла некога ко је био, можда и најближи процесу настанка ове базе, архивиста Дарко Маринковић публици на промоцији покушао је да приближи све проблеме са којима се сусрео његов тим током рада.

- Процес рада на „Попису“ може се поделити у три дела – скенирања архивске грађе, похрањивања дигитализованог материјала и на крају уписа имена у базу података. Потешкоће су се јавиле на самом почетку будући да је реч о архивској грађи старој читав век и да је она често била у лошем физичком стању – објаснио је Маринковић наводећи да је проблем често био и у нерегуларном архивирању губитака, као и физичком похрањивању расположивих података.

Као један од рецензената на пројекту пуковник Милкић рекао је да је као припадник Института за стратегијска истраживања био присутан и пратио различите фазе у којима је ово дело стварано те указао на његов значај.

- Када говоримо о попису војних и цивилних губитака треба имати у виду значај који један такав подухват има за историјску науку, односно за читаво друштво. Свако од имена које је пописано чини коцкицу у једном мозаику који војну и друштвену историју чини богатијом и објашњава многе празнине које смо имали у нашој науци и друштву – закључио је пуковник Милкић, док је професор Животић додао да ово дело има шири културолошки и цивлизацијски значај, будући да први пут после више од 100 година од завршетка Првог светског рата имамо један јединствен попис губитака током рата. Тиме је, како је он нагласио, коначно могуће зауставити лицитацију и манипулисање бројкама, јер за сваку жртву записану у „Попису“ располажемо тачним чињеницама - именом и презименом, моментом страдања и понеким биографским податком.

►Нова издања Медија центра „Одбрана“ из едиције „Ратник“

Претпоследњи дан на Сајму књига у Београду настављен је промоцијама нових издања Медија центра „Одбрана“ на штанду Министарства одбране и Војске Србије. Реч је о делима из едиције „Ратник“ - „Срби - чувари границе Хабзбуршке монархије“ аутора Душана Бабца и „Дипломе и повеље 19. и 20. века“ чији је аутор Душанка Маричић. О делима су уз њихове ауторе као рецензенти говорили др Миле Бјелајац и мр Оливера Стојадиновић.

Богато илустрована књига „Срби - чувари границе Хабзбуршке монархије“ представља више од 200 биографија истакнутих војних заповедника српског етничког порекла. Књига обрађује период од почетка 19. века до 1918. године и распада Хабзбуршке монархије. Описује токове и таласе миграција Срба, добијање посебних повластица за обављање војничке службе и оснивање Војне крајине и њену еволуцију током времена.

Говорећи о делу Душана Бабца, професор Бјелајац истакао је да овај рукопис задире у неколико светлих историјских тема, али и оних, како је он то рекао, „тугаљивих“, које се односе на трагичну судбину српског идентитета у рубним крајевима различитих царевина.

- Престонице Балкана, кроз историју, најчешће нису биле на Балкану и све је то одређивало његову судбину. Аутор је са много скрупула покушавао да укаже на судбину српског народа, али и официра српског порекла, који су током времена заборављали на њега, па често имамо примере унијаћења и прихватања других вера и националности – истакао је професор Бјелајац, подсетивши на неке од судбина две стотине Срба које је у свом делу забележио Душан Бабац.

Аутор дела, према његовим речима, интересовање за војну тематику и историју развио је јер је оно део породичног наслеђа, будући да је његов деда био официр у Краљевини Југославије, који је своје унуке увек учио историји свог народа и војске.

- Када је реч о овом делу оно је резултат дугогодишње сарадње са Медија центром „Одбрана“, а један од главних разлога због којих сам отпочео рад на њему био је непрестано политичко деловање из нашег најближег комшилука, где се прилично интензивно ради на присвајању наших истакнутих научних личности и уметника који су живели у области некадашње Војне крајине. Међу њима је свакако најзвучнији пример Николе Тесле – истакао је Бабац напомињући да је ових две стотине људи који су каталогизирани у његовом делу, иако махом непознати широј јавности, сведоци историје и живота Срба ван граница отаџбине те да је због тога било значајно направити попис свих тих имена да би се она, а са њима и важан део српске војне историје сачувао од заборава.

У наставку промоције представљена је збирка Војног музеја „Дипломе и повеље 19. и 20. века“ за коју је рецензију урадила мр Оливера Стојадиновић.

Говорећи о збирци коју чини 367 каталошких јединица препознатљивих према периоду настајања, карактеристичном изгледу и њиховој практичној примени, ауторка Душанка Маричић је истакла да она садржи три целине. Прву представљају официрске дипломе, највећи део чине дипломе и повеље одликовања и на крају друштвене повеље и дипломе.

- За мене као примењеног уметника који се бави писмом занимљиво је било да истражим како су те дипломе обликоване, односно како изгледа писмо које их краси, с обзиром на то да је реч о дипломама и повељама које су старе више од века, и које су писане такозваним канцеларијским рукописом који се више не користи – истакла је рецезенткиња овог дела.

►Одржана трибина „Медијски рат – искуства и поуке из 1999. године“

Последња трибина на штанду Министарства одбране и Војске Србије, на овогодишњем 64. Међународном сајму књига у Београду, одржана је o теми „Медијски рат – искуства и поуке из 1999. године“.

Говорници, међу којима су били пуковник у пензији Драган Величковић, пилот који је током ратне 1999. године у име Управе за информисање и морал био задужен за организовање рада ратног прес-центра, затим Милован Дрецун, новинар, ТВ водитељ, војно-политички аналитичар и народни посланик и Александар Келић, ратни фотограф листа „Војска“ те 1999. године, били су једногласни у оцени да је Србија током НАТО агресије, макар када је реч о пласирању информација с наше територије – медијски рат добила.

На међународном нивоу, сагласни су они евоцирајући искуства из ратне 1999. године, победа је била немогућа, али отпор дезинформацијама и пропаганди великих и добро организованих страних медија био је успешан и заснован, пре свега, на демантовању лажи истином.

- Почетак рата дочекали смо прилично неорганизовани и формално није било модела за организовање медијских структура. Међутим, део младих официра имао је непроцењива искуства која су стицали деведесетих година у организованим ратним прес-центрима. Самоиницијативно морали смо да направимо нову шему којом бисмо се супротставили надмоћнијим западним медијима. Тако је настао ратни прес-центар у Дому Војске у Београду који је био језгро читаве медијске приче 1999. године – описао је Величковић формирање главног ратног прес-центра у Србији током НАТО агресије у ком је свакодневно до краја ратних дејстава боравило око 2.500 новинара.

Описујући организацију прес-центра, Величковић је поручио да је у Дому Војске вршена регистрација свих новинара и њихово сортирање у неколико категорија, као и да су управо саопштења која су пристизала из овог прес-центра била најаутентичнији информативни садржај који је светска јавност добијала с лица места.

Милован Дрецун, сећајући се 1999. године, истакао је да је поучен искуством из Босне и Херцеговине и Хрватске тада знао да ће пропаганда западних медија бити изузетно жестока, веома интензивна, и да је једини начин да се супротстави ономе што је прва жртва сваког рата, а то је убијање истине, јесте управо – истина.

- Тражио сам од тада главног и одговорног уредника РТС-а Драгољуба Милановића да ми да сниматеље и да одем доле, како бих развио сопствени концепт супротстављања. Колега Магочи, сниматељ и ја смо, захваљујући команди Приштинског корпуса и Треће армије, деловали потпуно издвојено за разлику од неколицине тамошњих новинара смештених у хотелу Гранд, који су ретко напуштали – присетио се Дрецун свог извештавања с Косова и Метохије 1999. године, захваљујући ком су сликом и тоном с лица места демантоване многе дезинформације и лажи које су пласирали западни медији и НАТО пакт. Иако му је живот много пута био у опасности, а ратна дешавања пре њега постављала немогуће професионалне изазове, Дрецун је, како је он то описао, на Косову 1999. године са својим колегама водио прави медијски рат са светом. И према његовом мишљењу – тај рат је добијен. Макар на терену. Ипак, најтежи део посла, открио је он, није му било извештавање из борби, већ оно о цивилним жртвама.

Говорећи о значају фотографије као документа и улози коју фотографија има у историји ратовања, Александар Келић поручио је да се 1999. године водио жесток медијски, али и техничко-технолошки рат.

- Морамо се сетити да смо тада покренули интернет у војсци. Тада у једној ратној ситуацији ми покрећемо нешто што захтева потпуно другачије техничко-технолошке услове. Један од највећих изазова био је како архивирати фотографије које су биле аналогно снимљене, а требало их је дигитално архивирати, што је захтевало изузетан напор и организационе способности, које су на крају резултирале тиме да у Фото-центру и данас постоји једна изузетна архива фотографија из тог периода – закључио је Келић.