ХРОНИКА САЈМА, петак, 25. октобар

► Јубилеј за понос ваздухопловних бригада

Шести дан овогодишњег Међународног сајма књига на штанду Министарства одбране и Војске Србије, након пројекције филмова из фонда Војнофилмског центра "Застава филм", настављен је представљањем система одбране.

На трибини "Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана - 70. година 204. и 98. ваздухопловне бригаде - јубилеј за понос" говорили су пуковник Милан Еленков из Команде РВ и ПВО, начелник Штаба 98. ваздухопловне бригаде пуковник Александар Милићевић и командант 252. школско-тренажне авијацијске ескадриле потпуковник Бошко Шербеџија.

О историјату ваздухопловства у свету и код нас говорио је пуковник Милан Еленков који је, као веома важан датум, споменуо формирање Ваздухопловне команде у децембру 1912. године, када су први српски пилоти школовани у Француској.

Потпуковник Шербеџија говорио је од 204. ваздухопловној бригади, једној од наших најелитнијих ваздухопловних јединица. Говорећи о историјату и опремању јединице током деценија за нама, Шербеџија је споменуо битне фазе, када су набављани нови ваздухоплови и истакао да је та јединица прва у нашој војсци добила МиГ-ове .

Пуковник Милићевић је поручио да наше ваздухопловство има светлу традицију у борбеној употреби и да су они “наследници наших предака који имају славну прошлост”. Он говорио и о историјату 98. ваздухопловне бригаде те подсетио да је она настала после пробоја Солунског фронта. Јединица коју краси стилизовани знак тигра, а која је тада носила назив “98. ловачко-бомбардерскски пук” током агресије НАТО на Савезну Републику Југославију, под геслом "Отаџбина изнад свега", реализовала је све задатке и имала највише изведених борбених летова у одбрани земље.

- Тада је храбро, приликом извршавања борбеног задатка, погинуо и командант 241. ловачко- бомбардерске ескадриле потпуковник Живота Ђурић, са сетом је подсетио пуковник Милићевић.

Велики број младих који су данас присуствовали трибини занимало је колико је комплексно бити пилот и како момци и девојке могу да стану у ред за то атрактивно занимање.

►Промоција књига о генералу Павковићу из едиције "Ратник"

Промоција нових издања Медија центра “Одбрана”, на штанду Министарства одбране и Војске Србије, на 64. Међународном сајму књига у Београду, настављена је представљањем две књиге о генералу Небојши Павковићу из едиције “Ратник”, која бележи ратна искуства српских војних команданата.

Прва књига чији је Павковић и аутор, носи назив “Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1999. године”, а друга доноси генералова “Сведочења из Финске” која су, у тој земљи на северу Европе, забележили Драгана Марковић и Раденко Мутавџић.

О тим делима говорили су проф. др Милан Мијалковски, један од рецензената прве књиге, др Миле Бјелајац, који је писао предговор за другу и Драгана Марковић коаутор “Сведочења” и главна и одговорна уредница магазина “Одбрана”.

Да књига доноси освежење на публицистичкој сцени, у рецензији је записао, а данас поновио Милан Мијалковски.

- Аутор веома квалитетно и богато описује један бриљантан, али изнуђен облик одбране Србије, током 1998. године. Реч је о више група поткрепљених чињеница и елемената стратегије и тактике, коју је Република Србија користила у заштити својих националних интереса, рекао је један од рецензената књиге.

Бјелајац, који је писао предговор за “Сведочења из Финске”, рекао је да је аксиом од кога сви полазимо то - да свако има право да брани своју земљу.

- То је вододелница на којој се разликујемо. С одбраном никад не може да се калкулише, рекао је Бјелајац.

Драгана Марковић, која је са Раденком Мутавџићем боравила у Финској и разговарала са генералом Павковићем, сведочила је о личним утисцима после интервјуа и пренела неке од илустративних детаља тог разговора.

- Договор који сам имала с колегом пре пута у Финску јесте да разговори са генералом Павковићем треба да надиђу чињенични след догађаја из 1998. и 1999. године, које је он већ детаљно обрадио у својим књигама, па су нам питања била тако срочена, рекла је Драгана Марковић и додала да одговори дефинишу књигу као својеврсно упутство за читање свих осталих књига генерала Павковића, јер је “речима осликан његов портрет”.

На промоцији се обратио и ратни командант Приштинског корпуса, пензионисани генерал Владимир Лазаревић, који је јавно упутио поздравне речи генералу Павковићу.

- Све књиге из едиције “Ратник” су монументални писани споменици о неизмерном хероизму, несаломивом борбеном моралу и највишем степену патриотизма припадника легендарног Приштинског корпуса и херојске Треће армије. Те књиге крајње објективно, са најкомплетнијим именима и детаљима, доносе значајно сведочење и пре свега су намењене онима који више нису међу нама, а то је 690 страдалника из Треће армије, рекао је генерал Лазаревић.

►Представљена дела „Војвода Петар Бојовић – разматрање војне моћи“ и „Ратни дани ратне морнарице – дневник од 23. марта до 16. јуна 1999.“

Последњи дани Сајма књига у Београду привлаче велики број посетилаца. То се дало приметити и данас на штанду Министарства одбране и Војске Србије где су пред пуном салом за промоције представљена нова издања Медија центра „Одбрана“. Реч је о делима „Војвода Петар Бојовић – Разматрање војне моћи“ из едиције „Историја“ коју је приредио и за њу написао уводну студију директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица Карапанџин и „Ратни дани ратне морнарице – дневник од 23. марта до 16. јуна 1999.“ из едиције „Ратник“ чији је аутор адмирал у пензији Бошко Антић.

- Петар Бојовић био је запостављен у односу на њему хијерархијски равне савременике, тако да сам и ја постепено и сукцесивно улазио у ту проблематику и сигуран сам да ни данас ова прича није завршена, описао је мотиве за рад на делу о Петру Бојовићу пуковник Карапанџин, додајући да га је Бојовићев чланак „Официрски кор“ мотивисао да предложи уредницима издавачке делатности Медија центра „Одбрана“ да се приреди књига посвећена Петру Бојовићу из угла официра.

О књизи пуковника Карапанџина говорили су њени рецензенти командант Специјалне бригаде бригадни генерал др Мирослав Талијан и потпуковник др Далибор Денда из Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране.

- Аутор ове књиге даје уопштено и синтетизовано сазнање о животу, раду и војном делу Петра Бојовића. Широј и ужој стручној јавности се без тумачења историјских догађаја и доношења вредносних судова представља живот и рад једног од четири најзнаменитијих српских војвода из периода Великог рата – поручио је бригадни генерал Талијан, а томе је своју оцену о личности Петра Бојовића додао и попуковник Далибор Денда.

- Војвода Петар Бојовић једна је од оних личнисти која је у нашој ратној историји слављена и оспоравана. Томе је допринела необична чињеница да је војвода Бојовић живео веома дуго и да је његов животни век довео до тога да види слом идеала за које се борио. Као војник и командант оставио је иза себе необично велики књижевни опус који говори о њему као војнику и његовом схватању војничке професије – истакао је Денда.

Говорећи о свом делу „Ратни дани ратне морнарице – дневник од 23. марта до 16. јуна 1999.“, адмирал у пензији Бошко Антић подсетио се двоструке ситуације у којој се нашао током НАТО агресије, као део команде ратне морнарице Војске Југославије у Црној Гори, и чињенице да су у исто време постојали закони војске и државе, и они који их су се само привидно придржавали.

- Нашао сам се у доста инертној служби за информисање. Због тога сам тражио планове за обилазак јединица и подизање морала, подстицао сарадњу са средствима информисања. Радили смо преглед штампе за команданта, али ускоро смо се суочили са чињеницом да је информисање било потпуно блокирано. Имали смо радио – Глас Америке, Слободну Европу, али нигде није било вести о томе шта се догађа у унутрашњости земље. Упорним радом успео сам да сломим ту блокаду, пласирајући чланке у дневну новину Дан и тражећи све начине да наш глас сломи тишину којом смо били окружени – описао је адмирал у пензији Антић своје ратне дане из те 1999. и оно са чиме су се суочавали припадници ратне морнарице у то време.

►Одржана трибина „Искуства из одбране у току НАТО агресије – Памтимо књигом“

На штанду Министарства одбране и Војске Србије у оквиру 64. Међунароног сајма књига у Београду одржана је трибина „Искуства из одбране у току НАТО агресије – Памтимо књигом“.

Говорници на трибини били су генерал у пензији Владимир Лазаревић, који је 1999. године командовао Приштинским корпусом Треће армије, затим најмлађи генерал Републике Српске др социологије Винко Пандуревић, командант Зворничке бригаде Војске Републике Српске 1995. године и др Миле Бјелајац из Института за новију историју Србије. Они су, свако са свог становишта, окупљенима покушали да приближе искуства из ратних дешавања 1999. године и да дају осврт на узроке, циљеве и последице НАТО агресије.

- Последње године 20. века такозвани Запад са својом војном алијансом НАТО извршио је злочиначку агресију на нашу земљу, без преседана у историји ратовања, према ангажованој сили, испољеној бруталности и према постављеним стратегијским циљевима. А циљеви те агресије били су монструозни и геноцидни према српском становништву, истакао је генерал у пензији Лазаревић додавши да је, према његовим речима, план зацртан у Бриселу „нажалост, скоро у свим тачкама и остварен, с крајњим циљем уклањања Југославије као државе“.

- Одлука Генералштаба Војске Југославије, одлука команданта Треће армије генерала Павковића, као и одлука Приштинског корпуса, гласила је - сачувати живу силу и ратну технику од уништења, одбранити интегритет државне границе, поразити терористичку паравојску, угушити терористичку побуну и сачувати српски народ од погрома. У томе смо, упркос непријатељском настојању, успели, онемогућивши план агресора да земља капитулира за свега неколико дана, поручио је Лазаревић, закључивши да НАТО две деценије касније и даље убија у Србији, јер је, како је он то навео, „Косово и Метохија српска Хирошима“, наводећи резултате истраживања светских аналитичара према којима ће од 2020. године сваке следеће бити 70.000 новооболелих од разних врста карцинома.

Повлачећи паралелу између ратних искустава из Босне и Херцеговине, током рата који је довео до распада СФРЈ, и онога што се догађало 1999. године, генерал Винко Пандуревић истакао је да су та дешавања била увод у НАТО агресију на Србију.

- Сви су на западу говорили да је ангажман НАТО пакта у Босни и Херцеговини био хуманитарног карактера, да је требало да спречи хуманитарну катастрофу и да заштити цивиле. Међутим, сигурни будите да је тај ангажман био једна од претходних фаза која је спровођена у циљу продора на исток и припреме агресије на СРЈ, закључио је Пандуровић.

Посматрајући тему са историјског и социолошког становишта др Миле Бјелајац поручио је да је оно за шта се залаже, од агресије НАТО на Југославију, то да се без престанка ради на прикупљању материјала који ће наредним генерацијама омогућити да правилније сагледају дешавања са краја 20. века и изађу из копрене створене пропагандом.

- Ми са овог простора систематизованим знањима о ономе што је стварно било и свиме оним што се протеклих деценија прикривало, морамо да помогнемо пријатељима мира и истине, аналитичарима савести, на западу, у Европи и свуда у свету, да представимо истину и демонстрирамо како је доктрина хуманитарног интервенционизма формирана и спровођена на Балкану, рекао је Бјелајац.