ХРОНИКА САЈМА, среда, 23. октобар

► Промоција издања Медија центра "Одбрана" страним изасланицима одбране

Данашњи дан на штанду Министарства одбране и Војске Србије, у оквиру 64. Међународног сајма књига започео је представљањем нових наслова Медија центра „Одбрана“ и активности Војнофилмског центра „Застава филм“ изасланицима одбране акредитованим у Републици Србији.

Тематске садржаје које су за 64. Међународни сајам књига приредили Министарство одбране и Војскa Србије високим страним официрима презентовао је директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица Карапанџин, који је говорећи о новима издањима истакао да је тежиште и овогодишње промоције Министарства одбране и Војске Србије обележавање 20. годишњице одбране отаџбине од НАТО агресије и едиција „Ратник“, покренута прошле године.

Број наслова које је Медија центар „Одбрана“ објавио прошле године, ове године је премашен за 50 посто, нагласио је пуковник Карапанџин и подсетио да су притом у потпуности испоштоване и интерне потребе система одбране. Како каже, издавачка делатност те куће не занемарује ни публикације посвећене медицини, војној техници нити књиге других организационих целина система одбране.

Директор Медија центра „Одбрана“ задржао се на представљању књиге „Шајкашка срца српске Војводине“, Душана Бабца, аутора који је у својим ранијим књигама већ донео драгоцене податке о 70 високих официра који су службовали у руској војсци, као и две стотине њихових колега који су добили медаље части у америчкој војсци.

Посебан осврт пуковник Карапанџин посветио је књизи „Војвода Петар Бојовић, разматрања војне моћи“, чији је приређивач, a која доноси текстове једног од најзнаменитијих војсковођа у Првом светском рату, који је био прилично запостављен у историографији, а припадао је врху официрске елите тог времена, као и књигама "Путникова школа ратне вештине" историчара Александра Животића и „Страни утицај на развој српске војне доктрине у 19. и првој деценији 20. века“ Слободана Ђукића, које као целина доносе слику о грађењу аутентичне српске војне доктрине.

Он је, као изузетна издања споменуо дело Светка Ковача „Официр са пет досијеа“, које говори о официру Димитрију Цветковићу, чији је професионални пут, док је обављао посао у веома сложеном турбулентном времену, пратило пет служби безбедности, као и 14 књига „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству, у Првом светском рату“, пропраћених ДВД издањем, које доносе 280 хиљада имена, што је, како је истакао - само једна петина жртава која је Србија имала у Великом рату. Иза тог капиталног дела стоје Војни архив и Медија центра „Одбрана“.

У оквиру обележавања века од краја Првог светског рата, објављена је и монографија о спомен-собама Министарства одбране и Војске Србије, која је преведена на руски и француски језик, рекао је директор Медија центра „Одбрана“, навевши и међу новим издањима књигу „Земља безнађа“ Џевада Галијашевића, објављену у едицији „Геополитика“, у којој су и наслови "Беларус на коридору великих ратова" и "Украјина мој рат".

Као веома значајна издања пуковник Карапанџин споменуо је и две књиге иза којих стоји клуб „Генерала и адмирала Србије“ - "Војска Југославије у одбрамбеном рату 1999. године", и једну од најпродаванијих на овогодишњем Сајму књига – монографију „Јунаци отаџбине“, која доноси биографије свих припадника система безбедности, погинулих током рата 1999. године, „у борбама са НАТО и с албанским терористима“, а која доживљава већ треће издање.

Ново издање у едицији „Ратник“ је „Скок на Слатину“, које је приредио Мирослав Тохољ, а које доноси сећања учесника догађаја када су руске ваздушно-десантне снаге заузеле аеродром „Слатина“, код Приштине, у јуну 1999. године. У истој едицији штампана је књига „Ратни дани Ратне морнарице“ адмирала Бошка Антића.

Говорећи о едицији „Ратник“, пуковник Карапанџин је подсетио изасланике одбране на белешке и дневнике генерала Павковића, штампане прошле године и додао да је ове године објављено ново штиво, које сведочи о „борби против терористичка снага на Косову и Метохији“.

Потпуковник Горан Иконић, директор Војнофилмског центра „Застава филм“, установе која већ 70 година бележи војнички живот у Министарству одбране и Војсци Србије, рекао је да су припадници те установе у оквиру Управе за односе с јавношћу, путовали и бележили активности наше војске и у мировним мисијама, и најавио пројекцију репортажа из Либана и Централноафричке Републике, као и колажни филм о активностима у Министарству одбране и Војсци Србије.

►Трибина о изазовима војне дипломатије

На штанду Министарства одбране и Војске Србије, у оквиру представљања система одбране, одржана је трибина "Изазови савремене војне дипломатије у ери глобализма", на којој су учествовали припадници Војнообавештајне агенције и Одсека за сарадњу са страним војним представницима.

О историјату војне дипломатије и улози изасланика одбране и њиховим конкретним задужењима, говорио је пуковник Александар Миленковић, који је истакао да корени војне дипломатије сежу до давнина, а да се функција војног изасланика мењала и надограђивала током година. У свом излагању, он је представио и задатке изасланика одбране, начин акредитације и њихову селекцију, као и обуку, која је различита у свакој земљи.

Пуковник Миленковић је, као савет младим официрима који би једног дана желели да се баве послом војних изасланика, истакао да посебно обрате пажњу на учење страних језика, као и познавање војне доктрине и стратегије.

У наставку трибине, мајор Милан Бероња говорио је о страним изасланицима одбране акредитованим у нашој земљи и активностима Одсека за сарадњу са страним војним представницима. У његовом излагању посебно интересантно било је илустровање пораста активности међународне војне сарадње, коју је, примера ради, 2006. године чинила 741, а 2017. године 1021 активност, што говори о интензивирању и великом броју задарака који проистичу из нашег положаја војне неутралности.

Обраћајући се окупљенима на штанду Министарства одбране и Војске Србије, пуковник Саша Перовић осврнуо се на мрежу изасланстава одбране Републике Србије у свету, као и на изазове с којима се сусрећу наши изасланици свакодневно.

- Кључни изазов је брзина протока информација у свету који је постао "глобално село". Пре двадсет година, када смо упућивали људе у неке земље, изгледало је као да иду негде далеко, а данас је све близу, и све се променило - рекао је пуковник Перовић, сведочећи о неколико пута већој динамици догађања, и додао да повећање билатералних војних активности - имплицира знатно више посла за војну дипломатију.

Он је на крају излагања рекао да поуздано може да каже да тамо где имамо наше изасланике - имамо и боље разумевање с том државом, што сведочи да, кроз наш процес селекције и обуке, долазимо до најбољих људи коју могу да изађу у сусрет сложеним изазовима војне дипломатије.

►Промоција књиге „Скок на Слатину-руски батаљон на Косову и Метохији“

На штанду Министарства одбране и Војске Србије, на 64. Међународном сајму књига, данас је представљена књига „Скок на Слатину-руски батаљон на Косову и Метохији“ коју је приредио начелник Одељења за издавачку делатност Медија центра „Одбрана“ Мирослав Тохољ.

Према његовим речима, у едицији „Ратник“ имамо сведочења генерала Павковића, генерала Лазаревића, Бошка Антића, приче са Паштрика и Кошара, „али је важно да имамо и ова сведочења из периода пред крај агресије“.

Тохољ је нагласио да су Руси осећали „горчину у устима“ због НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, која је у то време била њихов „једини вечити савезник и братска држава“.

- У том тренутку део војне, а потом и цивилне дипломатије, пристаје на то да врати сјај руском оружју, руској речи и руској улози у свету, истакао је Тохољ и додаје да од тог тренутка Руска Федерација стаје на ноге и постаје „оно што смо одувек желели да буде“.

Он је нагласио да се током истраживања за књигу испоставило да Руси нису заинтересовани за објављивање ових података, а да је и касније, када су саговорници пристали да испричају своја сећања и све до данас, када је књига објављена, остало јасно „да руска војска не открива тако лако своју улогу у историји“.

О књизи је на данашњој промоцији говорио и новинар и публициста Драган Вујичић, који је рекао да је током свог професионалног рада разговарао са појединим учесницима освајања приштинског аеродрома, али да је књига „Скок на Слатину“ за њега „дивно изненађење“.

- Ово је књига-роман са мелодраматичним крајем, пуна осећања. Ово је књига о три рата – наш рат са НАТО-ом, „рат“ у Русији између њиховог војног и политичког руководства и трећи који су водили руски војници у својим душама, између оног што су осећали и оног што су видели, изјавио је Вујичић.

У књизи је описан усиљени марш батаљона Ваздушно десантне војске Оружаних снага Руске Федерације који су у најстрожој тајности, оклопним транспортерима прешли 620 километара до Косова и Метохије, стигли до аеродрома Слатина пре снага НАТО-а.

►На Сајму књига представљена монографија „Страни утицај на развој српске војне доктрине у 19. и првој деценији 20. века“

Четврти дан Сајма књига у Београду на штанду Министарства одбране и Војске Србије обележен је промоцијом нових издања Медија центра „Одбрана“. Једно у низу дела која су данас представљена је и монографија „Страни утицај на развој српске војне доктрине у 19. и првој деценији 20. века“. О књизи су говорили њен аутор пуковник доц. др Слободан Ђукић, начелник катедре друштвених наука на Војној академији и један од рецензената монографије потпуковник др Далибор Денда.

Направивши осврт на развој српске војне доктрине кроз поглавља посвећена историји школовања српских официра у иностранству, али и служби страних официра у српској војсци пред Први светски рат, пуковник Ђукић истакао је да је монографију писао са намером да она буде путоказ данашњој војсци како би учећи на искуствима из прошлости постала снажна војска, као што је то била српска војска некада.

- На неки начин, то је ретроспективa наше будућности, односно садашњности. Српска војска може да учи једино на свом искуству и на ономе што јој је записано у традицији, проучавајући своје битке. Наша доктрина увек је била доктрина дочека, дакле активне одбране – дочекати непријатеља, зауставити га и онда му, ако је то могуће, нанети ударце. И то је највеће достигнуће српске војне теорије пред Први светски рат – поручио је пуковник Ђукић говорећи о свом делу на Сајму књига.

Потпуковник Денда подсетио је да ова тема није непозната у српској војној литератури и у историографији, али да су се њом некако увек бавиле особе које нису биле довољно компетентне и информисане.

- Најчешће је ту било речи о историчарима који нису поседовали довољна војничка знања да на прави начин интерпретирају војноисторијске чињенице и да им дају право значење. Или је, пак, реч била о школованим војницима којима је недостајало историјске поткованости да историјске чињенице сместе у одговарајући временски оквир како би се оне тумачиле на прави начин. Имамо срећу да је књигу о којој говоримо написао човек који је у себи објединио и војничка и знања школованог историчара. Реч је о професионалном војнику који је каријеру започео као школовани официр, који има ратно искуство, али и о човеку који је од момента када је постао прво асистент, а касније и наставник у Војној академији схватио значај историчарског знања, на филозофском факултету Универзитета у Београду завршио своје магистарске студије и развио се у једног од водећих војних историчара које има Војска Србије – нагласио је потпуковник Денда додавши да се богатство монографије, осим у погледу писаног садржаја огледа и у томе што је она богато илустрована фотографијама из фонда Војног музеја од којих су неке први пут објављене управо у овом делу.

►Трибина „Геополитички аспекти савремених безбедносних изазова Републике Србије“

Четврти дан презентације Министарства одбране и Војске Србије на 64. Међународном сајму књига у Београду крунисан је изузетно посећеном трибином „Геополитички аспекти савремених безбедносних изазова Републике Србије“.

На трибини су говорили експерти у овој области, генерал у пензији проф. др Бранко Крга, доц. др Владимир Ајзенхамер из Факултета безбедности Универзитета у Београду, пуковник др Вељко Благојевић из Института за стратегијска истраживања и пуковник Вангел Милковски из Школе националне одбране.

Међу гостима трибине био је и државни секретар у Министарству одбране Републике Србије Александар Живковић који је, поздрављајући присутне у име министра одбране Александра Вулина, одао признање Институту за стратегијска истраживања за организацију трибине.

- Одао бих признање и модератору и излагачима на овој трибини, јер из мог угла ова излагања имала су изванредан квалитет који може да се пореди са квалитетом научних конференција из ове области којима сам имао прилику да присуствујем. Надам се да ћемо из свих ових излагања, без обзира што су ове теме обухваћене и предавањима на Универзитету одбране, извући неке поуке и доградити све оно што је потребно да у будућем периоду још боље оспособимо будуће официре и официре на високим дужностима, али и цивилна лица која долазе на Високе студије безбедности и одбране како би боље схватили геополитику и геостратегију 21. века и да самим тим помогнемо нашој земљи да се не понови 20. век, поручио је Живковић.

Учесници трибине сагласни су да Република Србија и Балкан у заоштреним геополитичким надметањима имају посебно место као простор на ком се преламају различити културолошки, религијски и цивилизацијски утицаји, али се више сукобљавају интереси и амбиције великих сила, чинећи од њега простор изражене нестабилности и тешко предвидљиве будућности. На тај начин Балкан и данас истрајава као простор подела и арена надметања идејно и геополитички веома различитих и супротстављених концепција.

Генерал Крга оценио је да откако се геополитика први пут поменула крајем 19. века па до данас траје расправа о овој научној дисциплини – од глорификације па до њеног оспоравања.

- Геополитика подразумева владање или контролу неким простором. Геополитички утицаји на неке процесе на том простору па и на Балкану представљају константу и у оквиру сваког од процеса који се одвијају на некој територији постоје снажни геополитички елементи, истакао је Крга сагледавајући свеопште аспекте геополитичког утицаја на Балкану.

Пуковник Вељковић образложио је шта је то што чини константу евроатлантистичке парадигме балканских процеса, док је пуковник Милковски изнео своје виђење геостратегијске тежине Балкана у склопу актуелних војно-стратегијских процеса на европском и евроазијском простору.

Учесник трибине Ајзенхамер осврнуо се на сагледавање исламског изазова и геополитичких амбиција неких од актера исламског света у погледу Балкана, а међу темама о којима се расправљало била је и она о геополитичким координатама кризе на Косову и Метохији, као и нерешен проблем југословенског наслеђа.

Такође, говорило се и о веома актуелном проблему миграција, исламског екстремизма као и енергетској безбедности Републике Србије.