ХРОНИКА САЈМА, уторак, 22.октобар

► Војно здравство, стање и перспективе

Трибина којом је започео нови дан на сајамском штанду Министарства одбране и Војске Србије била је посвећена војном здравству.

О 180 година од формирања и достигнутом степену развоја војног здравства у Србији, говорили су начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др Угљеша Јовичић, начелник Клинике за инфективне и тропске болести ВМА пуковник Драган Микић и генерал у пензији Вељко Тодоровић.

Генерал Јовичић је подсетио да позив доктора обавезује због велике одговорности, баш као и због поверења које лекари уживају међу народом. Он је истакао да се годишње у војним здравственим установама обави више од 600.000 специјалистичких прегледа, три милиона дијагностичких процедура и више од 20.000 операција.

- Током 2018. године одржано је 15 акција бесплатних прегледа, а сваке године бројне нове методе уводе се у редовну клиничку праксу, док мултидисциплинарни приступ сваком пацијенту резултује успешним комплексним оперативним захватима, истакао је начелник Управе за војно здравство.

Он је споменуо дугогодишњу успешну сарадњу са цивилним здравственим установама и учешће санитетских тимова Војске Србије у мировним мисијама, у којима су наши припадници доказали обученост, хуманост и професионални однос. Говорио је и о међународној војномедицинској сарадњи те споменуо више од 50 међународних активности у земљи и иностранству годишње, као и чланство у Међународном и Балканском комитету за војну медицину.

Генерал Јовичић навео је у свом излагању и модернизацију и инфраструктурна улагања, чији је циљ - лакша доступност здравствених услуга, смањење листа чекања, мањи број болничких дана и смањење укупних трошкова лечења.

Говорећи о кадровским решењима, истакао је да је током ове године у стални радни однос примљено 163 радника, а да је у току пријем још 120 те да је доминантно реч о медицинарима, али и осталим занимањима неопходним за функционисање војног здравства.

Међу значајним пројектима који следе, споменуо је ангажовање ветеринарске службе у другој и трећој мисији Војске Србије, а најавио је и отварање Центра за традиционалну кинеску медицину на Војномедицинској академији.

- Оно што следи је и изградња Ургентног пријемног блока у Војној болници Ниш и почетак изградње Војног геронтолошког центра у Београду, рекао је начелник Управе за војно здравство.

Начелник Клинике за инфективне и тропске болести ВМА, пуковник Драган Микић, говорио је о историјату и о Војномедицинској академији сада. Истакао је да је ВМА најстарија здравствена установа на нашим просторима и да је одувек била понос грађана.

- Велики број људи, који ту установу доживљавају као своју кућу и институцију у коју имају пуно поверења, досад је нашао спас под кровом Војномедицинске академије, нагласио је пуковник Микић.

О историјату, најистакнутијим припадницима и етици војног санитета говорио је генерал у пензији Вељко Тодоровић, који је још једном подвукао да је Хипократова заклетва, написана пре готово два и по миленијума, увек била и биће света књига свих лекара.

►Трибина о искуствима српских војних лекара у мировним мисијама

Посетиоци штанда Министарства одбране и Војске Србије на 64. Међународном сајму књига у Београду данас су били у прилици да на другој трибини посвећеној војном здравству сазнају нешто више о искуствима српских војних лекара у међународним мировним мисијама.

Приказујући атрактивне фотографије, хирург из Војне болнице Ниш пуковник доцент др Небојша Ђенић говорио је о историјату српског учешћа у међународним мировним мисијама Уједињених нација и Европске уније, уз објашњење где су све били, а где су данас ангажовани српски војни лекари и медицинско особље.

Као први командант Српске војне болнице у Бангију у Централноафричкој Републици, пуковник Ђенић сведочио је о свом веома богатом искуству војног лекара мировњака, уз посебан осврт на околности које владају у верским конфликтима захваћеној Централноафричкој Републици и о највећим изазовима које је као хирург доживео у тој земљи.

Хирург др Бошко Милев говорио је о искуствима из мировне мисије Уједињених нација у Чаду (MINURCAT), у којој је 2009. године са шест колега који су чинили хируршки тим учествовао у саставу пољске болнице норвешког контингента. Он је истакао да је циљ лаких пољских болница спасавање живота, спречавање инфекција и обезбеђивање даљег трансфера у одговарајућу здравствену установу.

Милев је говорио и о специфичним условима које владају на афричком континенту, као и о медицинским захватима и посебним техникама које су примењиване током мисије са циљем помоћи унесрећенима, али и о односу са локалним становништвом.

Ортопед потпуковник др Горан Милојковић, током данашње веома посећене трибине, говорио је о концепту хируршког збрињавања пацијената у мировним мисијама.

►Промоција уџбеника из области војне медицине

Медија центар „Одбрана“, као издавач војне литературе, може се похвалити богатим опусом у који спадају и књиге посвећене медицини. За потребе Медицинског факултета Војномедицинске академије, Медија центар „Одбрана“ је ове године објавио седам уџбеника.

Уџбеник "Лупус нефритис - савремени приступ дијагностици и лечењу" представила је ауторка др Виолета Рабреновић, "Увод у клинички рад" посетиоцима промоције приближио је један од аутора проф. др Радомир Матуновић, а о уџбенику "Вештина комуникације у медицини" говорила је ауторка професор др Гордана Дедић.

Да све три публикације представљају више од стручне литературе намењене само кадетима и студентима Медицинског факултета ВМА говори и запажено интересовање за ове наслове како на сајамском штанду Министарства одбране и Војске Србије, тако и у књижари „Војна књига“.

На веома посећеној презентацији, аутори су представили рецензенте издања и изнели своја искуства у стварању ове научно - наставне литературе. Они су посетиоцима, у основним цртама приближили материју коју су обрадили у уџбеницима и упутили их у неке од занимљивости које та литература доноси.

На наредној промоцији на штанду Министарства одбране и Војске Србије о уџбеницима „Судска медицина“ и „Медицинска психологија“ и приручнику „Конзервативно лечење ринитиса и риносинузитиса“ говорили су и доцент др Надица Маринковић, професор др Гордана Мандић Гајић и потпуковник доцент др Александар Перић.

Надица Маринковић истакла је да је судска медицина специфична јер се „разликује од свега што студенти уче током свог школовања на Медицинском факултету, због чега се и предаје тек на завршним годинама“.

- Оно по чему се разликује јесу поглавља посвећена оружју и бојним отровима што га чини другачијим у односу на остале уџбенике судске медицине, рекла је др Маринковић, ауторка уџбеника „Судска медицина“, који уз њу потписују и сарадници докторка фармацеутских наука Снежана Ђорђевић, доктор хемијских наука Ивица Милосављевић и пуковник у пензији и магистар техничких наука Влада Костић.

За разлику од судске медицине која студенте Медицинског факултета ВМА чека на крају школовања, према речима докторке Гордане Мандић Гајић, ауторке уџбеника „Медицинска психологија“, овај предмет на већини факултета налази се на самом почетку студија.

- Овај уџбеник направила сам тендециозно као помоћни уџбеник скромног обима са циљем да им се помогне у адаптацији на студије, и да се мотивишу у борби са тешким и сувопарним предметима који их чекају одмах на почетку студија и који представљају основ медицине – закључила је докторка Мандић Гајић представљајући овај уџбеник.

Приручник „Конзервативно лечење ринитиса и риносинузитиса“ потписују потпуковник доцент доктор Александар Перић, доцент докторка Анета Перић и потпуковник професор доктор Ненад Балетић. Говорећи о знањима која ће уз помоћ овог уџбеника студенти и специјализанти медицине стећи потпуковник Перић је истакао да је реч о веома модерно конципираном мултидисциплинарном приручнику.

На промоцији је представљен и монографија „Акутни постоперативни бол“, дело аутора др Душице Стаменковић и др Небојше Лађевића.

►На Сајму књига одржана трибина „Искуства у ангажовању капацитета Санитетске службе ВЈ у току агресије НАТО на СРЈ 1999. године“

У дану посвећеном Војном здравству, на штанду Министарства одбране и Војске Србије у оквиру 64. Међународног сајма књига у Београду, одржана је трибина под називом „Искуства у ангажовању капацитета Санитетске службе Војске Југославије у току агресије НАТО на СРЈ 1999. године“.

На трибини о искуствима војног санитета током 1999. године говорили су пуковник др Небојша Ђенић из Војне болнице Ниш и пуковник др Срђан Старчевић из Војномедицинске академије.

- Организовање Санитетске службе Војске Србије тих ратних година било је веома комплексно, али и ефикасно. Статистички обрађени подаци са терена, од границе и Кошара, преко Ђаковице и уопште Косова и Метохије до Војне болнице у Нишу и ВМА у Београду, где је лечен највећи број рањеника у том периоду, показују да су учинци Санитетске службе били на завидном нивоу, оценио је пуковник Ђенић присећајући се тешких услова у којима су доктори тадашње Војске Југославије радили на терену. Говорећи о квалитету третмана рањеника током ратних дешавања 1999. године Ђенић је изнео податке према којима су пацијенти о којима се старала војна Санитетска служба били међу најадекватније збринутима у односу на све медицинске службе које су биле ангажоване током агресије НАТО на Савезну Републику Југославију, што се приписује врхунској обучености, професионалности и искуству војних медицинских радника.

Пуковник Старчевић истакао је да је ратна хирургија најтежа због тога што су повреде нанете савременим ратним средствима страховите.

- Тих деведесетих година стекли смо важна знања из хирургије, нажалост управо на терену. А познато је да је најбоља школа за хирургију управо ратна хирургија. До 1999. године стекао сам довољно искуства у пракси и мислио сам да сам већ све видео. Међутим, није било тако. Био сам у дежурном тиму када је у Београду бомбардована болница Драгиша Мишовић. Повреде рањених војника који су настрадали те ноћи биле су нешто са чиме сам се први пут сусрео, будући да у сличним условима до болнице стижу рањеници који су на неки начин већ збринути. Међутим, тим војницима пружена је само неопходна прва помоћ и одмах су послати у болницу, присетио се пуковник Старчевић искуства из ратне 1999. године, сложивши се са колегом из Војне болнице Ниш да ратна хирургија има једнако важну улогу и у мирнодопским условима, с обзиром на то да је захваљујући бројним искуствима стеченим у ванредним околностима спремна за ситуације са којима цивилни медицински радници често немају контакт.