23.07.2019.

Министар Вулин: Међународна заједница да понови истраге о масакрима над Србима на Косову и Метохији

У знак сећања на 14 српских жетелаца из Старог Грацка, зверски убијених и масакрираних у селу Бујанце код Липљана на данашњи дан 1999. године, министар одбране Александар Вулин обишао је у згради „Београђанке“ Спомен-собу – Косметске жртве.

У име Владе Републике Србије министар Вулин изразио је саучешће породицама убијених жетелаца, речима да губитак који су претрпели није губитак једног села и неколико породица, већ губитак једног народа и читаве људске цивилизације.

- У име председника Републике Србије Александра Вучића, који није повукао ни један једини потез а да није увек мислио на првом месту на Србе на простору Косова и Метохије, који никада није заборавио да подсети међународно заједницу на њихову велику одговорност и обавезе да обезбеде и право и правду за Србе, још једном изражавам најдубље саучешће свим породицама, али и свим Србима. Ово није губитак једног села и неколико породица, ово је губитак једног народа али и читаве људске цивилизације, јер ако је могуће да ових 14 људи буде убијено, а онда мртво масакрирано, а да зато нико никада не одговара, онда ни ова планета нема право да се радује самом постојању – изјавио је министар Вулин.

Како министар Вулин каже, да је правде, ми бисмо данас ћутали и погнуте главе молили се за убијене, поручивши им да могу мирно да почивају, зато што су њихове убице кажњене и зато што их је стигла људска правда.

- Прошло је 20 година, а убице жетелаца у Старом Грацком су живи и здрави, имају породице, уживају у животу. Њихов злочин је награђен самом чињеницом да постоје и да су слободни. Међународна заједница се неповратно обрукала и показала да тамо где Србин нема свог полицајца, судију и законодавца, нема ни правде за њега. Где би се још могло убити 14 жетелаца, масакрирати седамнаестогодишње дете, а да баш нико за то никада не одговара – упитао је министар Вулин, подсећајући да се ти злочини нису десили негде далеко од цивилизације па да нису могли бити спречени.

Зашто починиоци злочина нису ни до данас кажњени, министар Вулин види одговорност у шиптарским терористима, али и КФОР-у и међународној заједници.

- Да је КФОР тог дана радио свој посао и да је пратио жетеоце, они би данас били можда старији, сигурно срећнији и сви ми са њима. Да је КФОР радио свој посао, као што и међународна заједница није радила свој посао, ми данас овде не бисмо говорили о трагедији, већ бисмо се радовали њиховим животима и ономе што су оставили иза себе. Сва одговорност је наравно на шиптарским терористима, али и више од њих на међународној заједници која им је омогућила злочин и да прођу некажњено.

Министар Вулин упутио је и апел новом трибуналу у Хагу речима да „ако мисли да се заиста бори за правду, поново отвори овај случај и поново испита све што може да сазна и што је у људској моћи да се истрага о масакру жетелаца обнови.“ Како каже, поново би требало отворити и случајеве стрељане српске деце на реци Бистрици у селу Гораждевцу, масакра у Ливадицама где је у крилу трудне мајке убијен двогодишњи Данило Цокић, као и да се отворе сви неразјашњени злочини на простору Косова и Метохије због којих је убијено више од 1.000 Срба, од доласка међународне заједнице до данас.

- Пошто међународна заједница не осећа потребу да разреши ниједан злочин који се десио над Србима, ми је сада подсећамо на оно на шта се сама обавезала доласком на простор Косова и Метохије, да по Резолуцији 1244 обезбеди успостављање права и правде за сваког ко живи на простору Косова и Метохије. Тражимо од њих да раде оно на основу чега су дошли, да престану да буду толики лицемери и да траже од Срба да се уздржавају чак и у осуди, а не траже од Шиптара да између себе издвоје оне који су окрвавили руке. Међународна заједница је најодговорнија за све што се дешава на простору Косова и Метохије и новоформирани трибунал има прилику да поново отвори истрагу о овом и о свим другим масакрима – поручио је министар Вулин.

Према речима директора Владине канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића, на данашњи дан клањамо се сенима невино пострадалих, који су убијени вршећи своје свакодневне послове и трудећи се да обезбеде кору хлеба за своје породице, које их и данас, две деценије касније, оплакују.

- И када видите лица чланова породица људи који су страдали пре двадесет година, видите да њихова патња траје пуне две деценије и да је данас једнако жива, као и тада – нагласио је Ђурић, додајући да је то нешто што боли не само њихове породице, већ је рана на души и на телу читавог српског народа.

Директор канцеларије за Косово и Метохију поручио је да је наша обавеза очување сећања на те људе, читаву голготу српског народа и страдање на Косову и Метохији, али и да неуморно гонимо злочинце који су те стравичне злочине починили. Ратни злочин никада не застарева, додао је, али ни воља и одлучност државе Србије да те злочинце пронађе и казни.

У име породица жртава са Косова и Метохије, присутнима се обратио председник Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији Сима Спасић, изјавивши да злочинац Рамуш Харадинај не би био у данашњој позицији да су државници ДОС-а имали мало разумевања и саосећања према српским, а поготову косметским жртвама.

- Никада нећемо опростити оним државницима који су из српских затвора ослободили 2.108 шиптарских терориста и злочинаца. То ни једна држава у свету не би урадила – истакао је Сима Спасић.

Заступница Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији Снежана Марковић Драговић подсетила је да су кобног 23. јула 1999. године у црно завијене породице Јанићијевић, Живић, Декић, Цвејић, Јовановић, Одаловић, Стојановић и Тепшић и да је тзв. ОВК од Косова и Метохије учинили крваво разбојиште, а страдање српског и неалбанског становништва добило апокалиптичне размере.

Према речима Славице Јанићијевић Поповић, која је у масакру над 14 српских жетелаца изгубила оца, брата и двојицу стричева, и 20 година касније породице убијених на Косову и Метохији надају се правди за своје мртве.

Сви који су присуствовали данашењем помену на убијене жетеоце, обишли су изложбу у Спомен-соби – Косметске жртве, која се састоји од 2.500 фотографија киднапованих и убијених Срба, Рома, Горанаца, Албанаца и других на Косову и Метохији.