ХРОНИКА САЈМА, субота, 27. октобар

► Министар Вулин: Нисмо дозволили ревизију историје

Нисмо и нећемо дозволити ревизију историје. Нећемо дозволити да се прекрајањем прошлости оправдавају догађаји из деведесетих у нашој земљи, нити пристати на то да су све жртве исте. Поносни смо на своју историју и нећемо дозволити да нам је други пишу. Зато смо покренули едицију „Ратник“, изјавио је министар одбране Александар Вулин на трибини „Покушај ревизије историје“ на штанду Министарства одбране на Сајму књига, на којој су учествовали и академик проф. др Дарко Танасковић и проф. др Миле Бјелајац. Модератор је био академик и књижевник Мирослав Тохољ, начелник Одељења за издавачку делатност Медија центра „Одбрана“.

- Историја каже да су чињенице обавезујуће, а закључак је слободан. У нашем времену и животима чињенице су престале да буду обавезујуће, не закључци, и оне се брутално крше, злоупотребљавају и искривљују – нагласио је министар Вулин, додајући да је историја грађанских ратова на простору бивше СФРЈ историја бруталног извртања чињеница у реланом времену.

Осврнувши се на едицију “Ратник”, министар Вулин је истакао да је из свих средстава информисања, где год су могли, напали су ту едицију, не полемишући са књигом, чак ни са ауторима, односно са правом аутора да уопште пишу.

- Право чудо је да никоме не смета књига у којој Харадинај описује како је убио полицајца и онда наставио да мирно једе пљескавицу. Али ако Срби проговоре своју истину то је за сваку осуду и то се мора спречити – рекао је Вулин и подсетио и на намеру да се донесе резолуција о геноцидности српског народа, да Срби буду једини народ на планети Земљи који је требало да буде одређен као геноцидан.

Да би то било могуће, додао је министар Вулин, морате да промените историју, па се с тим у вези, говорило о Јасеновцу као о радном логору, а уназад, и да је Први светски рат започео пуцњем Гаврила Принципа. „Да ли је могуће да је студент изазвао светски рат?“.

Обележавање Великог рата, нагласио је министар Вулин, био је покушај да се свету објави крај историје, да нема терета, да нема оптерећења и да идемо из почетка, да нема агресора, жртве, злочина и казне, сви смо били несретне жртве, потпуно једнаке и то је све.

- Верујем да је наша борба претходне четири године била успешна и да нисмо дозволили да се историја промени и да нисмо дозволили да Први светски рат испадне рат који је Србија тражила и изазвала – истакао је министар Вулин.

Да сломите овај народ, нагласио је министар одбране, да га једном заувек уклоните са историјске позорнице, треба да му промените историју, да почне да се стиди себе самог и да прихвати да му други пишу историју.

Наша војска на Косову и Метохији, нагласио је министар Вулин, имала је тактику 4М – маневар, мобилност, маскирање и морал, морал изнад свега.

- Ревизијом историје, убијају морал једног народа, народа који нема право да се позове у тешким тренуцима на традицију својих предака. Тај народ се никоме неће супротставити и неће моћи да одбрани себе ни своје елементарне интересе.

- Зато смо увели едицију “Ратник” да нам други не пишу нашу историју. Ја не могу много да учиним за Први и Други светски рат, али војска може да исприча истину о ратовима у којима је учествовала без своје воље, и без своје кривице, али да исприча истину која ће обезбедити да будуће генерације буду уз своју војску и уз своју државу, да је се не стиде и да не прихвате лажни осећај кривице – рекао је министар Вулин, додајући да се ревизија историје не ради из неких нерационалних разлога, већ из врло рационалних, препознатљивих разлога, који имају своје утемељење у политици и економији, па ако сте довољно моћни можете и да је мењате, али је на нама да се боримо и да не дозволимо да буде промењена.

Како је истакао академик Танасковић, пропитујући проблематку ревизије историје, српски народ треба да се труди да истина о стварности и прошлости буде што ближа реалности.

- Свако има своју истину. Она је увек, донекле субјективна. Нажалост, на простору бивше Југославије ми имамо шест истина о догађајима и из ближе и из даље прошлости. И те су истине мање или више неподударне, а понекад и конфликтне. Када се те истине репродукују кроз образовни систем и медије и лоше политике, онда је јасно да јаз постаје све већи и да ту нема никакве наде за било какву срећу и да се може доћи до најмањег заједничког садржатеља у сагледавању реалности и прошлости - оценио је академик Танасковић.

Др Миле Бјелајац, осврнувши се на последњих неколико дана током којих је јавност “са минусом” оценили едицију “Ратник”, истакао је да то није први пут да се покушај ревизије историје дочека на тај начин.

- Често упозоравам да су савременици у свом времену ограничени за оно што је релевантно да би се потпуно са сигурношћу оријентисали у свом времену, посебно они који доносе одлуке, они који су у историјској прилици да понесу ту одговорност – нагласио је др Бјелајац, указујући на поуку који историчари могу да пошаљу у свом времену.

► Промоција књиге „Приштински корпус 1998–1999 – сведочења ратних команданата“ на Сајму књига

На штанду Министарства одбране и Војске Србије на Сајму књигa данас је представљена књига „Приштински корпус 1998–1999 – сведочења ратних команданата“ из едиције „Ратник“.

Генерал-пуковник у пензији Владимир Лазаревић, тада командант Приштинског корпуса, захвалио је председнику Републике Србије и врховном команданту Војске Србије Александру Вучићу, министру одбране Александру Вулину и Министарству одбране што су омогућили да едиција „Ратник“, едиција истине и незаборава, угледа светлост дана.

Говорећи о књизи, генерал Лазаревић је нагласио да је неопходно добро разумети ситуацију на Космету 1998. године, појашњавајући да је јединица којом је командовао већ тада водила рат против шиптарских терориста.

- Ратне 1999. године Приштински корпус се налазио у стратегијској клопци. Тада је почео један од најасиметричнијих ратова до сада вођених у историји ратовања, јер је рат са два континента вођен против СР Југославије, у којем је НАТО користио најсавременије наоружање, јаку пропаганду и психолошко ратовање – рекао је генерал Лазаревић.

Он је истакао да, иако је идеја агресора била да за свега три до четири дана сломи отпор Војске Југославије, убије 20.000 хиљада припадника Приштинског корпуса, пороби Србију и понизи српски народ, то му није пошло за руком.

- Задаци Приштинског корпуса били су сачувати живу силу и ратну технику од уништења, бранити и одбранити државну границу и интегритет СРЈ на фронту од 251 километра, угушити терористичку побуну на територији Косова Метохије и сачувати народ од терора шиптарских терориста. Те готово немогуће задатке, припадници Приштинског корпуса успели су да изврше у најтежим условима – рекао је генерал Лазаревић нагласивши да је поносан на своју јединицу што је у томе успела, а да је непријатељ имао ефикасност само у уништавању симулатора и лажних мета, а не стварне ратне технике.

Генерал Лазаревић је, уз све присутне, међу којима су били многи његови саборци, још једном прошао ходницима сећања и прошао кроз свој ратни дневник, апострофирајући оне дане када су се одвијале најжешће борбе, додајући да је наша Војска на Косову и Метохији доказала да има душу, сачувала је образ и чинила добра дела. Та и таква војска успела је да одбрани слободу наше земље.

Према речима генерал-потпуковника у пензији Младена Ћирковића, у то време команданта 15. оклопне бригаде у саставу корпуса, правоовремене одлуке команде Приштинског корпуса у погледу измештања јединица из касарни, стварања повољних формацијских састава ван мирнодопских локација на просторима који су значајни са становишта доминације, омогућиле су да се избегне „хрватски сценарио“ и да јединице буду блокиране у касарнама. Захваљујући томе, нагласио је Ћирковић, јединице Приштинског корпуса биле су оперативне и мобилне.

- Међународни фактор је био тај који је припремио територију Косова и Метохије за бомбардовање, враћањем јединица у касарне и на мирнодопску формацију – рекао је генерал Ћирковић и нагласио да је Приштински корпус, упркос томе, успео да радњама и поступцима сачува људе и технику, јер је почетак бомбардовања дочекан са расељеним средствима и ван касарни.

- Стално у покрету, ослоњени на себе, варајући непријатеља и наводећи га на погрешан пут свели смо губитке на минимум - рекао је генерал Ћирковић, подсетивши да је бригада којом је командовао имала велики број гломазне технике, која је била добро маскирана и на тај начин сачувана.

Он је посебно истакао улогу, пожртвованост и оданост својој држави војника на одслужењу војног рока, који су јуначки издржали све ратне напоре и заслужују свако поштовање.
Генерал Ћирковић је нагласио да едиција „Ратник“ заслужује сваку пажњу и похвалу, јер омогућава да се истина чује непосредно од учесника тих дешавања.

Пуковник у пензији Горан Јефтовић био је на истуреном командном месту Приштинског корпуса са превасходним задатком обезбеђења и одбране државне границе.

- Истурено командно место имало је задатак да обједини дејства свих војних јединица, да омогући координацију са МУП-ом и да одговори на све покушаје непријатеља који су долазили из правца Албаније. Тимским радом осмислили смо систем линијског и дубинског обезбеђења границе у миру, што је било од изузетне важности за догађаје који су уследили током агресије 1999. године и успех у очувању комуникације и одбране границе – рекао је Јефтовић.

Директор Института за новију историју др Миле Бјелајац, рецензент књиге, истакао је да као историчар и човек који је проживео све то, дубоко је уверен да едиција „Ратник“ даје важан допринос потпунијем разумевању недавне прошлости и приближава нас прецизнијим знањима, тачној хронологији и многим ситнијим саджајима који демаскирају једну велику реторичку фарсу намењену прикривању неуспеха непријатеља да оствари своје геополитичке циљеве.

► Кад Војска помаже

Кад ударе природне катастрофе и друге недаће, становништву први у помоћ притекну припадници Војске.. Како та помоћ функционише, које су мисије Војске Србије у овом смислу, зашто повремено лекар мора да уђе у пинцгауер и обиђе неког пацијента, на који начин сарађују разне установе земље кад су тешке околности ту, била је тема данашњег представљања система одбране.

Представљање је водио пуковник Драган Месаровић, начелник Одељења за цивилно-војну сарадњу Генералштаба Војске Србије, а саговорници су били Саша Аврам из Црвеног крста, Властимир Великић из Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, пуковник Бранко Поповић, потпуковник Радиша Дедић и поручник Исидора Михајловић.

Пуковник Месаровић представио је мисију Војске у области цивилно-војне сарадње, Саша Аврам је говорила о Црвеном крсту и заједничким активностима са Војском Србије, а потпуковник Дедић о мисији „Аталанта“ у Индијском океану и Аденском заливу. Властимир Великић је представио функционисање система одговора на ванредне ситуације у Србији.

► Промоција књиге Радоша Љушића „Војводе и војводски барјаци“

„Књига коју данас представљамо у значајној мери употпуњава наша сазнања о два српска устанка, 1804. и 1815. године, који се могу посматрати као један целовит период српске револуције, кроз изучавање војне организације тог доба, војводског чина и војводских застава“, казала је Драгана Марковић, уредник Издавачке делатности МЦ „Одбрана“, на представљању књиге „Војводе и војводски барјаци“ Радоша Љушића, историчара и шефа катедре на Филозофском факултету у Београду.

„Иако су оба српска устанка доста изучавана, још постоје теме које су необрађене“, истакао је др Радомир Поповић, историчар са Филозофског факултета. „Други српски устанак је често посматран као пасторче Првог, иако је имао подједнако крваве битке и управо зато је важно што се оба догађаја посматрају равноправно“, рекао је Поповић. „Расветљено је и питање чинова, тј. самих војвода, колико их је било, те да је њихова власт увек била једна и недељива и да смо погрешно дуго веровали да су се делили на велике и мале војводе.“

„Војска у оба устанка никад није добила своју праву обраду у историографији“, рекао је аутор књиге Радош Љушић на промоцији. „Историчари су се махом бавили биткама. Али питањем организације те устаничке војске, границом између војне, цивилне и војно-цивилне власти, нисмо се до сада бавили у посебним делима. Ту је и проблем лествице власти. Карађорђе је имао три титуле, у различитим периодима устанка, на пример.“

► Јелена Шаулић Бојовић, учитељица и ратница

Кад су ратови у питању, историја најчешће бележи велике битке, велике војсковође, политичаре, јавне личности, и тек понекад неког изузетног хероја обичног човека. И зато већ вековима остаје дуг према хиљадама обичних малих људи који учине велика херојства и проживе велике животе по дометима, а мало познате јер пред онима који изграде каријере остају скривени. Једна од таквих личности је Јелена Шаулић Бојовић, учитељица позивом, комита избором, и то у време Топличког устанка против терора бугарског окупатора у Првом светском рату.

Следећи намеру да попуне празне просторе историографије Великог рата и осветле што више баш таквих људи, Медија центар „Одбрана“ се ове године определио да објави биографију ове врло младе и мало познате хероине рата, која се по јунаштву сврстава равноправно са Милунком Савић, Софијом Јовановић и другим женама ратницама, а чији је кратки живот тамо где је бранила народ одавно постао мит и легенда.

„Жене су у историји често прећуткиване и ова књига је ту да исправи једну такву неправду“, рекла је на представљању књиге Снежана Ђокић, уредница у МЦ „Одбрана“.

Аутор књиге, историчар и филолог Бошко Бојовић, казао је да се ова несуђена учитељица убрзо по повлачењу српске војске ка Крфу, уместо подучавања ђака, морала прихватити пушке. „Са оцем се придружила устаничким четама Косте Војиновића Пећанца, да у Топлици брани нејач од страховитог бугарског терора. После гушења Топличког устанка, четовање је наставила подно Дурмитора у јединици војводе Бошка Бојовића.“

Историчар Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида, говорио је о значају жена у преломним догађајима, а Томаш Ћоровић је представио повест слободоумне и врло угледне породице Шаулић са севера Црне Горе.

► „Застава Филм“ на Сајму

Пратећи тему дана о цивилно-војној сарадњи, „Застава филм“ приказала је три своја дела: „Помоћ Војске Србије током поплава 2014. године“, „Операција размештања снага и пружања помоћи цивилним властима у отклањању последица природних катастрофа“ и „Петнаест година Војске Србије у ЦИСМ“.