ХРОНИКА САЈМА, уторак, 23. октобар

►Војни изасланици у посети штанду Министарства одбране и Војске Србије

Изложбени простор Министарства одбране и Војске Србије на Сајму књига данас су посетили страни војни представници. Пуковник Стевица Карапанџин, директор Медија центра „Одбрана“, представио је овогодишњу издавачку продукцију.

„Медија центар годишње објави око 100 нових наслова, од чега се око 80 књига бави стручном тематиком, а 20 темама за ширу читалачку публику. Тежиште овогодишње издавачке делатности је већ најављена едиција „Ратник“, седам књига које кроз сведочења учесника и документе говоре о рату за Косово и Метохију 1998. и 1999. године. Четири тома те едиције су заправо ратни дневник генерала Небојше Павковића, команданта Треће армије која је била носилац одбране земље од агресије НАТО савеза на том ростору. Преостале три књиге баве се ратним дејствима Приштинског корпуса и борбама на Кошарама и Паштрику“, рекао је пуковник Карапанџин и истакао да је већ четири године у центру рада Медија центра обележавање Великог рата. До сада су објављена 43 дела која обрађују тематику Првог светског рата са циљем упознавања са чињеницама и бољег разумевања догађаја, али и супротстављања ревизији историје.

Британски изасланик одбране пуковник Ник Илић предложио је да се дела из едиције „Ратник“ преведу на енглески језик како би била доступна и иностраној јавности. „Рат на Косову је на известан начин већ далека прошлост. Ипак, много тога се још не зна и ова едиција би у том смислу могла бити од велике важности за све војне стручњаке у свету“, рекао је пуковник Илић.

►Искуство из мировних мисија

Посетиоцима штанда своје активности представио је Центар за мировне операције Здружене оперативне команде Генералштаба Војске Србије. О раду Центра говорили су потпуковник Мирко Јовановић, мајори Зоран Радуловић и Александар Драмићанин и ветерани мировних мисија.

Сумирајући традицију дугу неколико деценија и све оно што је урађено на овом специфичном пољу војног ангажмана у последњих двадесетак година, мајор Александар Драмићанин је рекао да наша земља тренутно има 279 представника у 9 мировних мисија у свету, а до краја године биће упућено још 150 припадника у неколико мисија. Присутни су имали прилике да чују из прве руке и како изгледа када се они који треба да успоставе мир и нормалан живот суоче са оружаним нападима, тешким заразним болестима, али да њихов посао највише доприноси јачању угледа Србије у свету.

►Српско-грчки дипломатски и савезнички односи

Да још увек не знамо бројне детаље о Солунском фронту ни о помоћи коју је Србији пружила Грчка током Великог рата, затим о односу савезника и њиховим разлозима за одређене одлуке, показала је Александра Пећинар говорећи данас о српско-грчким дипломатским и савезничким односима, што је и тема њене књиге коју је објавио Медија центар „Одбрана“. Александра Пећинар се овом темом позабавила изучавајући грчке и документе савезника, сагледавајући однос савезника према Србији и Грчкој кроз призму својих блискоисточних интереса, као и однос непријатеља кроз покушаје вођења сепаратне и династичке политике.

„Сајкс-Пикоов споразум о подели Блиског истока између Француске и Велике Британије је битно утицао на савезничку политику на Балкану“, истакла је Александра Пећинар. „С друге стране, повлачење српске војске ка Грчкој и Крфу, као и проблем грчке помоћи нама, није било нимало лака и романтична прича. Грчка је у то време била дубоко подељена земља, без готово икакве могућности да након балканских ратова учини ишта војнички значајније, а савезничка политика према њој деловала је тако што је продубљивала унутрашње поделе и угрожавајући неутралност Грчке.“

►Значај одбрамбене дипломатије

Пре топова и мачева, увек је долазила дипломатија, да предупреди најгори могући развој догађаја. Војна дипломатија, тј. одбрамбена, има посебан значај и зато је Медија центар „Одбрана“ за овај Сајам припремио дело које се бави управо том темом – „Србија и изазови одбрамбене дипломатије“ пуковника Вељка Благојевића.

„Тежимо традицији и поштујемо је, али се увек морамо припремати за сутра и дипломатија томе служи“, рекао је данас на промоцији аутор о мотивима да напише ову анализу домета дипломатског рада, моделима функционисања великих дипломатија, распореда и организације данашњих дипломатских представништава и посебно војних изасланства у њима. И то посматрајући решења које примењују Русија, Немачка, Велика Британија, Француска, али и земље региона.

Како је истакао историчар Милан Терзић, један од говорника на промоцији, у рату је увек веома важно имати резервни положај. „Без тога, битка је изгубљена. Тај положај земљама обезбеђује управо дипломатија.“ На промоцији су говорили и потпуковник Далибор Денда из Института за стратегијска истраживања и професор Неђо Даниловић, подсећајући да ове године обележавамо и значајан јубилеј – 140 година модерне српске војне дипломатије.

►Записано у камену – историја Великог рата на меморијалима

„Годинама сам се бавио оружјем, али се у једном тренутку појавила потреба да се направи омаж онима који су у Великом рату страдали од тог оружја“, рекао је Бранко Богдановић, публициста и стручњак за оружје, чија је књига „Велики рат - записано у камену“ о меморијалима Србије посвећеним страдалима у Првом светском рату, данас промовисана на Сајму књига. Тако је настало дело које кроз попис меморијала, што посвећених нашим жртвама што непријатељским, прича историју сукоба на врло особен начин и из новог угла. Један од тих нових углова је и прецизирање броја жртава кроз темељито изучавање меморијала.

Србија, наиме, ни век касније нема пописане све тада страдале, а како је нагласио историчар др Миле Бјелајац, рецензент ове књиге, ми још увек баратамо подацима изнетим на мировној конференцији 1919. године, који су на неки начин изнуђени. По њему, ова књига, ту доноси битну новину. „Аутор је дошао до врло прецизних података о броју страдалих 1915. године па и 1918. и 1919. године. Посредно, то је прича и о нашој хуманости, јер смо између два светска рата промовисали паролу помирени у смрти нису више непријатељи и пажљиво смо сачували и меморијале наших непријатеља“, рекао је Миле Бјелајац. Модератор је била Мирјана Сандић, уредник у Медија центру "Одбрана".

►Трибина о 140 година српске војне дипломатије

На крају данашњег програма активности, на штанду је одржана трибина о 140 година српске војне дипломатије на којој су учествовали пуковници Саша Перовић и Вељко Благојевић, потпуковник Горан Милошевић и дипломата Срећко Ђукић, бивши амбасадор у Белорусији.

Учесници трибине позабавили су се улогом Војнообавештајне агенције у дипломатији, на који начин она штити интересе земље и како се војне дипломате данас припремају за службу у иностранству. Војнодипломатске и војноекономске интересе Србије данас штити мрежа од 23 представништва са 28 официра. Амбасадор Срећко Ђукић је подсетио да је дипломатија једне земље јака онолико колико је и сама та држава јака. Модератор трибине била је Снежана Ђокић, уредник у Медија центру „Одбрана“.