Нова постављења у Министарству одбране и Војсци Србије
На основу члана 112. став 2. Устава Републике Србије и члана 17. тачка 9. Закона о Војсци Србије, председник Републике Србије Александар Вучић донео је указе о постављењима на нове дужности, унапређењу у виши чин и престанку професионалне војне службе.
Постављења на нову дужност
Генерал-потпуковник Милан Мојсиловић за начелника Генералштаба Војске Србије.
Генералштабно усавршавање завршио је 2006. године. Од 2007. године обављао је дужност заменика команданта Здружене оперативне команде, а од 2011. био је на дужности команданта Копнене војске. Од јануара 2013. године налазио се на дужности шефа Војног представништа у Мисији Рeпублике Србије при НАТО. У чин бригадног генерала унапређен је 2009. године. У чин генерал-мајора унапређен је 2011, а у чин генерал-потпуковника 2018. године.
Учествовао је у ратним дејствима током НАТО агресије на СРЈ и у операцијама у Копненој зони безбедности.
Генерал-мајор Петар Цветковић за заменика начелника Генералштаба Војске Србије.
Генералштабно усавршавање је завршио 2009. године, а Високе студије безбедности и одбране 2015. године. Од 2014. године обавља дужност директора Војнобезбедносне агенције Министарства одбране Републике Србије. У чин бригадног генерала унапређен је 2014. године, а у чин генерал-мајора 2018. године.
Генерал-мајор Горан Радовановић за ректора Универзитета одбране Министарства одбране Републике Србије.
Школу националне одбране завршио је 2001. године, а звање доктора војних наука стекао је 2016. године. У чин бригадног генерала унапређен је 2009. године, а у чин генерал-мајора 2012. године. Обављао је дужност команданта Гарде, заменика команданта Команде за обуку, а од 2013. године био је директор Инспектората одбране Министарства одбране Републике Србије.
Генерал-мајор Младен Вуруна за начелника Управе за одбрамбене технологије Сектора за материјалне ресурсе Министарства одбране Републике Србије.
Докторске студије техничких наука завршио је 2005. године. У чин бригадног генерала унапређен је 2009. године, а у чин генерал-мајора 2012. године. Обављао је дужност начелника Војне академије, а од 2014. године био је ректор Универзитета одбране.
Генерал-мајор Бојан Зрнић за начелника Војне академије Универзитета одбране Министарства одбране.
Докторске студије електронике завршио је 2001. године, а Краљевски колеџ 2007. године. У чин бригадног генерала унапређен је ванредно 2011. године, а у чин генерал-мајора 2014. године. Обављао је дужност заменика начелника Управе у Генералштабу Војске Србије, а од 2010. године био је начелник Управе за одбрамбене технологије Сектора за материјалне ресурсе Министарства одбране.
Генерал-мајор Миле Јелић за директора Инспектората одбране Министарства одбране.
Генералштабно усавршавање завршио је 2003. године. У чин бригадног генерала унапређен је 2014. године. Обављао је дужност начелника Школе националне одбране, команданта бригаде, а од 2017. године био је начелник Управе за кадрове Сектора за људске ресурсе Министарства одбране. У чин генерал-мајора унапређен је 2018. године.
Пуковник Ђуро Јованић за директора Војнобезбедносне агенције Министарства одбране.
Генералштабно усавршавање завршио је 2015. године, а Високе студије безбедности и одбране 2016. године. У чин пуковника унапређен је ванредно 2016. године. Обављао је дужности начелника одељења, а од 2015. године био је начелник Одељења безбедности у Кабинету министра одбране.
Бригадни генерал Зоран Стојковић за директора Војнообавештајне агенције Министарства одбране.
Генералштабно усавршавање завршио је 2010. године, када је и ванредно унапређен у чин пуковника. Обављао је дужности изасланика одбране Републике Србије, а од 2015. године био је заменик директора Војнообавештајне агенције Министарства одбране. У чин бригадног генерала унапређен је 2018. године.
Пуковник Слађан Стаменковић за команданта Треће бригаде Копнене војске.
Генералштабно усавршавање завршио је 2011. године. У чин пуковника унапређен је 2012. године. Обављао је дужност помоћника за операције и начелника штаба у бригади, а од 2017. године био је заменик команданта Треће бригаде Копнене војске.
Пуковник Љубиша Ђоловић за начелника Управе за телекомуникације и информатику (Ј-6) Генералштаба Војске Србије.
Генералштабно усавршавање завршио је 2011. године и исте године унапређен је у чин пуковника. Обављао је дужност начелника Центра везе, Управе у Генералштабу, а од 2014. године био је командант Бригаде везе Управе за телекомуникације и информатику (Ј-6) Генералштаба Војске Србије.
Бригадни генерал Мирослав Талијан за команданта Специјалне бригаде Копнене војске.
Докторат ратне вештине завршио је 2008. године. У чин пуковника унапређен је 2011. године. Обављао је дужност начелника Школе националне одбране, а од 2018. године био је начелник Војне академије Универзитета одбране. У чин бригадног генерала унапређен је 2018. године.
Унапређења
Бригадни генерал Душко Жарковић у чин генерал-мајора.
На дужности команданта РВиПВО је од 2018. године. Од јануара 2015. године обављао је дужност заменика команданта РВиПВО, а претходно је био на дужности команданта 250. ракетне бригаде за ПВД, начелника штаба у Команди РВиПВО и помоћника команданта РВиПВО за операције. Завршио је Генералштабно усавршавање 2006. године. У чин бригадног генерала унапређен је 2012. године.
Бригадни генерал Илија Тодоров ванредно у чин генерал-мајора.
Школу националне одбране завршио је 2002. године. У чин бригадног генерала унапређен је 2008. године. Налази се на дужности начелника Управе за обавештајно-извиђачке послове (Ј-2) Генералштаба Војске Србије. Обављао је дужност команданта 63. падобранске бригаде за време НАТО агресије на СРЈ.
Пуковник Угљеша Јовичић у чин бригадног генерала.
Медицински факултет у Новом Саду завршио је 1984. године, специјализацију из Опште медицине завршио је на Медицинском факултету у Београду 1996. године. Докторирао је 2013. године на Медицинском факултету у Крагујевцу. Начелник Управе за војно здравство је од 2018. године.
Пуковник Рајко Миловановић у чин бригадног генерала.
Високе студије одбране у Италији завршио је 2009. године. У чин пуковника унапређен је 2007. године. Налази се на дужности начелника Управе војне полиције Генералштаба Војске Србије.
Пуковник Владета Балтић у чин бригадног генерала.
Завршио је Генералштабно усавршавање 2010. године. У чину пуковника је од 2002. године. Налази се на дужности начелника штаба команде Копнене војске.
Пуковник Жељко Кузмановић у чин бригадног генерала.
Завршио је Генералштабно усавршавања 2013. године. У чин пуковника унапређен је 2007. године. Налази се на дужности команданта Друге бригаде Копнене војске.
Пуковник Слободан Стопа у чин бригадног генерала.
Завршио је Генералштабно усавршавања 2009. године, када је и унапређен у чин пуковника. Налази се на дужности команданта Четврте бригаде Копнене војске.
Пуковник Жељко Билић у чин бригадног генерала.
Завршио је Генералштабно усавршавања 2011. године и исте године унапређен у чин пуковника. Налази се на дужности команданта 204. ваздухопловне бригаде РВиПВО.
Пуковник Александар Бјелић у чин бригадног генерала.
Завршио је Генералштабно усавршавања 2009. године и исте године унапређен у чин пуковника. Налази се на дужности начелника штаба РВиПВО.
Пуковник Драган Динчић ванредно у чин бригадног генерала.
Медицински факултет Универзитета у Београду – одељење у Крагујевцу, завршио је 1989. године. Докторске студије завршио је 2001. године, такође у Војномедицинској академији. Одлуком научно-наставног већа ВМА и одлуком Сената Универзитета одбране изабран је у звање редовног професора на Медицинском факултету ВМА Универзитета одбране. Од 2011. године обавља дужност заменика начелника ВМА.
Престанак професионалне војне службе
Генералу Љубиши Диковићу, досадашњем начелнику Генералштаба Војске Србије, на лични захтев.
Школу националне одбране завршио је 2000. године. До септембра 2018. године обављао је дужности начелника Генералштаба Војске Србије, команданта Копнене војске, команданта Команде за обуку, затим заменика команданта Здружене оперативне команде, заменика начелника Управе за оперативне послове Генералштаба, заменика начелника Генералштаба Војске Србије и Црне Горе за Копнену војску, као и дужности начелника одељења и начелника штаба Команде Ужичког корпуса и бројне дужности у јединицама ранга бригаде. Стекао је велико искуство током ратних дејстава на простору бивше СФРЈ, за време НАТО агресије на СРЈ и у операцијама у Копненој зони безбедности.
У чин генерал-мајора унапређен је 2005. године, у чин генерал-потпуковника 2009, а у највиши чин у Војсци Србије - чин генерала, унапређен је 2013. године.
Генерал Диковић је носилац бројних одликовања међу којима су: Орден Карађорђеве звезде првог степена, Војна спомен-медаља за учешће на здруженим тактичким вежбама, Медаља официрске солидарности, Војна спомен-медаља за учешће у борбеним дејствима на територији СФРЈ, Војна спомен-медаља за учешће у борбеним дејствима на територији СРЈ, Орден белог орла са мачевима првог степена, Војна спомен-медаља за изузетне резултате у војној служби за официра – први пут, Орден за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена, Медаља за војне заслуге и др.
Бригадном генералу Зорану Величковићу, досадашњем команданту Специјалне бригаде Копнене војске, на лични захтев.
Генералштабно усавршавање завршио је 2007. године. На дужности команданта Специјалне бригаде је од 2011. године. Претходно је обављао дужност заменика команданта Специјалне бригаде. У чину бригадног генерала је од 2015. године.
Бригадном генералу Предрагу Грбићу, досадашњем команданту Треће бригаде Копнене војске.
Дужност команданта Треће бригаде Копнене војске обављао је од 2017. године. Завршио је Генералштабно усавршавање 2010. године. У чину бригадног генерала је од 2018. године. Обављао је дужности начелника штаба Гарде и заменика команданта Треће бригаде Копнене војске.