11.12.2017.

Министар Вулин: Топлички устанак – политика га је оспоравала, историја оправдала

Министар одбране Александар Вулин присуствовао је вечерас Свечаној академији „Војводи Кости Војиновићу у част“ у Свечаној сали Православног богословског факултета у Београду, која се одржава у оквиру манифестације „Недеља Топлице“.

Вечерашњој свечаној академији присуствовали су и патријарх српски Иринеј, протојереј Руске Православне цркве у Београду Виталиј Тарасјев, епископ нишки Арсеније, епископ сремски Василије, представници Министарства одбране, Православног богословског факултета и остали.

Према речима министра Вулина, Топлички устанак је један од најоспораванијих и најпотцењенијих устанака у нашој историји.

- Имао сам ту част да као министар рада обележавање Топличког устанка уведем у званичан државни календар. То је први пут да је српска држава организовано почела да обележава Топлички устанак. Топлички устанак је потцењен зато што је наша историографија, чешће вођена политиком него историјом, од Топличког устанка правила авантуристички поход недораслих људи изведен без сагласности Врховне команде, у невреме, без ваљаног разлога, добре припреме. Наша историографија чешће вођена политиком него историјском истином о Топличком устанку. И после Првог и после Другог светског рата, Топлички устанак и његови мученици били су жртве политике а никако историје. А са њима и Коста Војиновић, рекао је министар Вулин.

Он је додао да се у намерном забораву покушало затрпати, покушало се заборавити шта се заправо десило.

- Али нађите иједан српски устанак који није био потцењиван, за који се није говорило да је био непотребан, превремен, прескуп, погрешан. Увек се о сваком српском устанку, баш као и о сваком српском рату, говорило да је могао или морао бити избегнут. Као да српском народу постоји алтернатива животу у слободи. Српски народ је трпељив, одлучује се тешко. А кад се одлучи, одлучи се зато што другог избора нема, објашњава министар Вулин.

Он поставља питање и објашњава зашто је избио Топлички устанак.

- Он избија зато што бугарском окупатору није више било довољно да контролише простор, да односи залихе, одводи таоце, да повремено врши стрељања. Сада је тражио данак у крви, сакупити све војно способне мушкарце, сву децу, и одвести их на Солунски фронт, на Кајмакчалан, да стану испред својих очева, браће и стричева. Да ли би се Кајмакчалан пробио као што се пробијао да су Дринска дивизија другог позива и Гвоздени пук знали да су тамо негде, изнад њих, у рововима, престрављени, несигурни шта ће сутра бити са њима, да ли ће претећи сутрашњи дан, стајали њихови синови. Да ли би српска артиљерија тукла по Кајмакчалану у дводневној припреми као што јесте да су бугарски окупатори испунили ровове српском децом из Прокупља. Не верујем. А да нису, Први светски рат би трајао још дуго. рекао је министар одбране.
Топлички устанак избија из потребе, појашњава министар Вулин, а не из главе Косте Војиновића, резервног официра, човека без великог војног знања и образовања али искрене жеље да се бори.

- Да није било Топличког устанка, имали бисте незабележену ствар у историји српског народа, српску децу и српске синове који стоје на пушкомет и препознају своје очеве. Избора једноставно није било. Послати децу да изгину против очева или да се дигну на устанак. Први светски рат није рат масовних злочина, то је рат војски. Гину армије, гину униформе. Не као у Другом светском рату. Али у Првом светском рату је тако свуда осим у нашој Србији. И свуда осим према Србима. Од самог дана атентата Гаврила Принципа гори хотел Европа у Сарајеву, гори сва српска имовина у Сарајеву. Почињу масовна вешања, егзекуције у Херцеговини. Одводе се таоци у Арад. Први концентрациони логор у Европи се налази у Араду где се одводе српски таоци од којих хиљаде неће претећи. Масовна стрељања, масовна вешања у Мачви и Посавини, невероватни злочини људи и народа, држава за које би се морало сматрати да су пример цивилизације и поштовања бар Женевске конвенције. Арчибалд Рајс уосталом сведочи о томе. И баш гледајући српску патњу и српску муку постаје искрени поштовалац српског народа, рекао је министар Вулин.

Према његовим речима, српски народ се читав Први светски рат суочава са незабележеним репресалијама дотадашње историје света.

- Топлички устанак је била потреба народа. Коста Пећанац ту није имао шта да ради. Његов ауторитет, без обзира што је дошао са ауторитетом Врховне команде, није могао да се мери са народном потребом да претекне и оним осећајем слободе који човек кад једном осети више не може назад. каже министар одбране.

Према речима министра Вулина, први и једини устанак у окупираној Европи током Првог светског рата је Топлички устанак.

- Само су Срби осетили потребу да буду слободни не питајући за цену. Срби и нико више. И занимљиво је да устанак води баш један резервни официр. Бар да је поручник или капетан. То вам говори да није нико остао. Све што је имало какав такав чин, све што је било способно да ратује отишло је да ратује. Нико није остао. Све што је могло кренуло је за војском и народом и отишло да се не преда. На то треба да будемо поносни. Окупатора као највећи државни функционер у Србији током Првог светског рата дочекује председник Црвеног крста. Нико више. Било би занимљиво погледати неке друге народе како трпе окупације и ко чека, и да ли схватају уопште да су окупирани или нису, рекао је министар Вулин.

Он поручује да Топлички устанак избија зато што мора и води га човек ког је изабрала судбина.

- Он није изабрао устанак. Коста Војиновић није био припреман за војну каријеру. Он се не спрема за устанак, већ је устанак изабрао њега. Отвара се територија која је имала скоро милион становника. Аустро-Угарски и бугарски окупатори су разбијени, привлаче се снаге организованије и снажније, тражи се подршка Немаца. Топлички устанак буја, расте. Ослободиоци се препознају, дочекују. А онда, наша неслога – Коста Војиновић и Коста Пећанац. Један води устанак, други хоће да се устанак угуши. Несвесни да не могу водити народ наређењима одакле год она долазила, и да морају следити народ, Коста Пећанац и они који су били уз њега, виде главни и једини проблем у Кости Војиновићу, а он није вођа устанка – устанак води њега. Он је само ту зато што неко мора да буде. И јесте песник, и јесте да пише драме, његове представе се играју пред избеглим народом у збеговима, и он неће назад. Он се не повлачи, каже министар одбране.

Како каже министар Вулин, када долази до слома устанка, устаници су већ начети унутрашњом неслогом и сукобима.

- Неки кажу, нека им је грешна душа што ја то преносим, није никада доказано, да смрт Косте Војиновића не би ни наступила да није било Срба. И да је његова смрт била плод издаје. Нека историја није била тачна, нека не будем у праву, волео бих да је тако, али Коста Војиновић је умро храбро и јуначки. Без колебања и повлачења. Злочини који су након тога задесили Топлицу се препричавају и данас. И данас када разговарате са старијима, кроз зубе прошкргућу бојне роте. И данас у Топлици постоји израз бојне роте, и данас се у Топлици зна која села су затрта, која се никада нису вратила, а зна се шта је у Другом светском рату, где је оно што је претекло, масакрирано, стрељано, протерано. Немојте заборавити, Топлички устанак се ствара зато што децу у Топлици уче и забрањују да говоре српски језик, да пишу своје писмо. Званично, морају да престану да се зову Србима и народ мора да прихвати да су постали Бугари. Имате званична наређења бугарских војних и цивилних власти где се каже да је забрањено помињати српско име а онај ко помене српско име мора бити кажњен депортацијом а неки пут и стрељањем, поручује министар Вулин.

Према његовим речима, не треба да заборавимо да бугарски окупатор годинама ради на трајној асимилацији, а да би то могао да уради мора прво да уништи оно што је непопуларно, оно што је интелигенција једног народа.

- Свештенство, образовани и школовани људи, учитељи, лекари, убијају се или одводе у заробљеништво, одакле се већина не враћа. Топлички устанак је крај, и није изазван зато што је морао да буде нешто друго. Избио је зато што није имало више куда. Све се претекло, али више се није имало куда. У српској историји не постоји устанак а да је подигнут и да се после њега није имало куда. И увек ће нам говорити, као што нам увек и говоре, да је сваки наш рат прескуп, да је сваки наш устанак прескуп и да је увек могао да се нађе некакав пут у коме ми не бисмо морали да се боримо. Само нам још нико није рекао који је то пут. И нико нам још није показао како се то избегне буна на дахије, како да се избегне Топлички устанак, шта да се уради да не буде Топлички устанак. То нам још нико није рекао, поручио је министар одбране.

Како каже, говорили су нам и говоре, а видеће то и млађе генерације, како је свака борба за српску слободу заправо прескупа.

- И како је заправо борба за српску слободу могла бити избегнута, као да постоји виша вредност од слободе. Није тако. Зато Коста Војиновић и јунаци Топличког устанка јесу јунаци. Хероји су трагични као и то време, паћеници као што су патили они који су умирали око њих, људи који нису имали други пут ни избор. Баш као што ни читава историја српског народа није имала други пут ни избор, ма колико је проглашавали погрешном, а сваки наш отпор прескупим. Српски народ то није разумео и никада неће разумети другачије схватање света, осим схватања света у ком је слобода највиша вредност. Заборав коме су били намерно изложени топлички јунаци и Топлички устанак, је жртва Топличког краја и велики грех. И ми смо то почели да исправљамо и надам се да ћемо тако у свим деловима своје историје бити довољно храбри да погледамо себи и својим суседима у очи, историји у очи, и да кажемо шта је истина. Истина је лековита, избавиће нас. Ниједан прећутани злочин ни ужас када сте га прећутали и покушали да га заборавите није нестао. Нашао је начин да се врати. Топлички јунаци нису били авантуристи жељни сукоба и рата, како су их приказивали деценијама. Они су били народни људи који нису хтели да умру у бугарским рововима од српских граната. И били су у праву, рекао је министар Вулин.

Патријарх Иринеј рекао је да не треба никада заборавити њихов процес стварања нашег народа а наша држава мора учинити много да тај народ задржи.

- На жалост не само у Топличком крају, него у читавој Србији. То што Србија има мало који народ има. Има све оно што је потребно једном народу да се на сваком поднебљу развија и успева и морамо учинити све да поново, на један начин, све оживимо. Има ту начина. Јесте тешко. Нажалост наша омладина ствара план да иде и ради у другим државама, али оно што Србија има мало који народ има и нећемо дозволити да то једнога дана постане својина других народа. Нажалост има нас много у свету и велика брига државе и свих нас је да задржимо њих који су ту, али и да вратимо оне који су силом прилика отишли даље, рекао је патријарх Иринеј и додао да Срби имају поштовање према многим вредностима, али је слобода на првом месту.

- Слобода за коју су се борили и то је и част и врлина за коју се вреди борити па чак и жртвовати. Према тој слободи имамо дубоко поштовање, поручио је патријарх Иринеј.

Свечана академија употпуњена је и изложбеном поставком о „Страдању у Топличком устанку“.

Организатори „Недеље Топлице“, која ће трајати до 15. децембра 2017, су Удружење Топличана у Београду, Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца Београд и Друштво српских домаћина.