Пријем децембарске класе војника
У центрима за обуку Војске Србије у Сомбору, Ваљеву и Лесковцу данас је са добровољним служењем војног рока са оружјем отпочела децембарска генерација војника.
Кандидати су од јутрос почели да пристижу у касарне. Реч је о првој генерацији војника за коју ће добровољно служење војног рока трајати шест месеци и обухватаће тромесечну индивидуалну и специјалистичку обуку, а затим и колективну обуку и активно укључивање у живот и рад јединица Војске Србије до завршетка војног рока.
– Од ове генерације, војници служе војни рок у трајању од шест месеци, уз измене које су усвојене. Основни план је да првих месец и по дана војници проводе у центрима за основну обуку, као што је ваљевски Други центар за обуку, затим ће исто толико времена провести у центрима за специјалистичку обуку, а након тога се, преостала три месеца, упућују у јединице Војске Србије по потреби и на основу процене Генералштаба – наглашава потпуковник Зоран Цветковић, заменик команданта Другог центра за обуку.
Пријем кандидата започиње на пријавници, одакле одлазе на прву од неколико тачака које их деле до задуживања војничке униформе, међу којима су и распоређивање у јединицу, лекарски преглед, разговор са психологом и војном полицијом, шишање, купање, задуживање опреме и смештај у просторијама касаране.
Међу „децембарцима“ који ће данас обући војничке униформе, на пријавницу ваљевске касарне „Војвода Живојин Мишић“ данас су се јавили и брат и сестра Иван (19) и Невена (23) Грујић из села Лозањ код Горњег Милановца.
– Желим да служим својој домовини, а и свиђа ми се такав начин живота – каже Иван додајући да га није поколебало ни то што је војни рок продужен на шест месеци.
– Одувек ми се свиђала идеја о служењу војног рока и, чим ми се указала прилика, решила сам да то пробам – наглашава Невена, а на питање да ли ће јој војнички дани лакше пролазити у братовљевом друштву, са осмехом одговара „како буде њему, тако ће и мени“.
Брат и сестра Грујић са осмехом кажу да нису планирали да војничке дане проведу заједно, али да је судбина хтела другачије. Како истичу, иако је родитељима у први мах било тешко што обоје у исто време одлазе од куће, веома су поносни на њих.
– То нам, искрено, много значи. А по старом народном обичају, приредили су нам и заједнички испраћај у војску – додају Иван и Невена, а њихову одлуку да добровољно служе војни рок са одушевљењем су прихватили и њихови другари, који су на испраћају били највеселији.