14.10.2016.
Србија не заборавља и не прашта страдање деце
Полагањем венаца и одавањем почасти данас је у Драгинцу код Лознице обележено 75 година од страдања 2.950 цивила, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин је том приликом поручио да Срби не могу да забораве и опросте 350 стрељене и спаљење драгиначке деце.
Србија није крива ни за један рат, рекао је он и додао да се ова генерација изборила за своја права, да чува своју земљу, развија је и води "онако како хоће".
Према његовим речима генерације су избориле право да будемо своји на своме, војно неутрални и да водимо рачуна о интересима своје земље и народа, те да се тога нећемо одрећи.
"Само слободна, развијена, јака, вољена, мирна Србија, је Србија која никада неће дозволити Драгинац и ниједно тродневно убијено дете пред очима равнодушног, хладног света", поручио је Вулин.
Он је додао да се не може заборавити и опростити ни једно дете убијено у ратовима, а да су Србима убијали баш децу и да је у Драгинцу зло је показало своје право лице и рекло шта чека окупирану Србији.
Нагласио је да злочин у Драгинцу нису урадили Ш-овци нити идеолошка Хитлерова армија, већ да их је убијала регуларна армија немачке државе - Вермархт, те да је то доказ онога што Србија одавно зна да нема доброг и лошег окупатора, мањег или већег зла, односно да нема живота осим слободе.
Како је навео, Срби се често питају где је њихова кривица и зашто смо имали толико ратова, због чега смо криви за Први и Други светски рат, бомбардовање и да не могу да нађу одговор.
Министар се запитао која је кривица детета из Драгинца које је имао тек три дана, или једногодишње Бојане Тошовић из Мердара или трогодишње Милице Ракић из Батајнице, осим што су рођене на овом простору.
"Нема кривице, није Србија тражила ни изазвала Први и Други светски рат ни југословенске ратове, нити је напала једну од 19 земаља које су нас бомбардовале. Није Србија тражила да нам буде убијено ни једно једино дете, није изазивала и нема наше кривице у ратовима који су тутњали овом земљом", рекао је вулин.
Подсетио је да народ коме су убијали тродневне бебе зна шта је вредност мира и колико треба да се бори да мир буде сачуван, и додаје да ова генерација има одговорност да створи јачу, бољу, праведнију Србију, да чувамо стабилност и мир.
Градоначелник Лознице Видоје Петровић рекао је да је на овом месту пре 75 година догодио велики злочин, где су хапшени и убијани цивили у селима.
"То је трајало неколико дана и сви који су се затекли у својим њивама у домовима или код рођака и пријатеља били су жртве окупаторске војске", рејкао је он.
У Драгинцу, селу у долини Јадра, на потезу Лозница - Ваљево, догодио се први масовни злочин над цивилима у окупираној Србији у Другом светском рату.
Пошто је устанак у окупираној Србији током лета 1941. добио масовне размере, почев од друге половине септембра 1941. нацистички окупатори започели су бруталну акцију сламања устанка у Србији.
Казнену експедицију која се кретала ка Крупњу на мосту преко Јадра, код Гајића Стена у близини Драгинца, зауставиле су и разбиле устаничке снаге.
Немачке окупационе снаге су као одмазду за овај пораз из Драгинца и околине сакупиле и потом на неколико места у Драгинцу стрељале укупно 2.950 лица.
Најмлађа жртва била је стара свега три дана. Након тога су их све затрпали у заједничке гробнице. Били су то мештани Драгинца, Корените, Великог Села, Цикота и суседних села.
Посмртни остаци стрељаних мештана пренети су 1961. у заједничку спомен-костурницу изван села.
Спомен-костурница је обележена гранитним спомеником висине седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског. На меморијалу су исписани спомен-текстови, а на месту ранијих гробница остале су уређене хумке на којима се налазе плоче са стиховима Ђорђа Радишића.
Спомен-костурница у Драгинцу у потпуности је обновљена средствима ресорног Министарства рада и социјалне политике 2011. године.
Злочин у Драгинцу, који је претходио сличним трагичним догађајима у Краљеву и Крагујевцу током октобра исте године био је први масовни злочин над цивилима у окупираној Србији у Другом светском рату.
Драгинац који је име добио по краљици Драги Обреновић, према попису из 2011. године, има укупно 100 домаћинстава.
Текст и фото: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
