Има нека јавна веза…
У Средњој војној школи Копнене војске у Сарајеву стасавале су многе генерације каснијих подофицира, официра, генерала. До 1992. године. Сада, већ шест година, они виртуално оживљавају своју школу, не обазирући се на државне границе, разлике у националностима или на оне који у њиховим пријатељствима виде опасност.
Сајт има скоро 600 сарадника, више од 7.000 фотографија, документацију о мноштву догађаја, уз безброј појединачних успомена – све настало током неколико деценија. Све то не би то било необично да је реч о јавним личностима, институцијама, популарној медицини. Овде се ради о хиљадама припадника некадашње ЈНА, садашњим или бившим старешинама армија из различитих земаља. Оно што виртуална комуникација овде поручује полако добија значајнији смисао од пуке носталгије или жала за младошћу.СВШ КоВ Сарајево постојала је 40 година, до 1992. године. Сајт школе – шест. Уз звуке свечаног марша, на њему се може наћи изглед касарне, струкутура школовања, пописи и фотографије начелника школе, одјеци значајних друштвених догађаја, припадници појединих класа, старешине, професори, питомачки чинови и опрема, оружје, дипломе, амблеми, печати, фотографије са часова и теренске обуке, празници и свечаности, спорт, доколица, сусрети…
Једини аутор и уредник сајта и фејсбук профила је Милан Лишанин. Одавно становник Француске, само се од своје дугогодишње носталгије за државом и временом у којем се осећао поносним, као питомац у Сарајеву - лечио сајтом. Тако је почело. Улагао је сопствени новац, откидао хиљаде сати од свог времена за одмор… Без новинарског искуства или образовања - уређивао је технички и садржајно сајт који је привукао толико војних старешина. И сам је био изненађен великим одзивом.
И друга изненађења су затим стигла. Већ неко време у ово дружење се укључују и десетине младих, рођених после СФРЈ, који пишу да су слушали од старијих како је некада постојало другачије другарство - “право”.
Зорица Станковић
